Учитељ

Књижевни преглед 389

ашколе“ (Пед. пит. Ш-75) г. Љ. М. Протића: „да се обавестимо · „да смо сви браћа, да припадамо једној заједници...“ иако имамо своје специјалне одлике — ја сам добро учивио.

- 6. Г. Јова — чини ми се — замера што сам, избором — до сада за читанке наупотребљаваног — градива, хтео да "будем оригиналан, па ми је баш и зато читанка за П. р. најнеподеснија. — Признајем да је најлакше из 3—4 туђе читанке преписати готове саставе, али то је прво књижевна крађа а „друго чиста шпекулација и злоупотреба учитеља и другар„ства. Састављају се и пишу читанке, буквар и уџбеници према једној по плану и систему сређеној наставној садржини и „форми, а који гледа најпре шпекулацију и златно теле, тај се потруди да постане или члан Гл. Просв. Савета или референт Мин. Просвете или обласни школ. надзорник или бар одаџија које просветне управе, па пише шта било, а сигуран је у „успех“.

7. Нигде нисам ја казао да су моје читанке , најбоље и „без недостатака, а тако ни за буквар ни за друге уџбенике. То су рекли надлежни одбори, а мени је то драго било. На стечају за буквар и читанке десиле су се — можда нехотичне и случајне — погрешке. Не сумњам у савесност чланова од"бора и Гл. Пр. Савета, али погрешке постоје и утврђене су н,пр. о држ. буквару одлуком Гл. П. Савета на 1556. састанку од 10, јула тг., којом је стручно мишљење одбора поништено. "Тражио сам анкетну комисију (али не смеју да је образују). Тврдим: да сам ја и боље и потпуније задовољио законе програм, стечајне услове и правила о уџбеницима но што су их задовољили буквар и читанке држ. издања, а о читанкама г. Јове да и не говорим ја, јер довољно говори његова критика моје читанке за П разред. Савестан учитељ и критичар на сваки начин наићи ће и у мојим читанкама на ствари које су му необичне и можда неповољне, али г. Јова ниши је умео ншти је знао да те недостатке нађе и открије, а то је доказ оскудице сопственог рада у школи и темељнијег и свестранијег размишљања о њему; Г. Јова много зна, али једно не зна, а то је: он не зна — шта не зна.

10. нов. 1927. г. . Мил. А. Вујанац. Београд.