Учитељ

388 Учитељ

4. Г. Јови око запело и за запеше и за знак пшшања; пишем запете пред предметне реченице н.пр.: „Слијепац одмах нареди невјести, да иде и види да то није њихова крава.“ Тако је Спасоје Ђурић написао у Бос. Вили, 1897. г. стр. 87., а г. Dr. Bnan. Ћоровић проф. универзитета преписао у Свети Сава на 60. стр. у 15. р. оздо, одакле сам ја узео. — Паја Марковић-Адамов пише: „Једни одоше, да потраже оца намесника“, и г. Јер. Живановић тако је преписао у Примери нове

њижевности књ. П, стр. 184. р. 8. озго, а у књ. | 249. стр...

пише Људевит Гај: „Уз ћ дођтћ дотогодсеу једпа јефпа želja. je, da se u staroilirskih državah...“ mro r. Живановић није изменио. У Правопису г. Пг. А Белића стр. 137. и 145. т. 16. и 96. пише да се пред оваке реченице може ставиши пауза, запета, две тачке или ништа, а зависи од тога: како је и колико је наглашена предметна реченица.

„Идући даље, светац стиже“... г. Јова не трпи запету овде; а Сп. Ђурић тако написао, а г. Рг. Ћоровић тако пре: писао (Св. Сава, 60. с. 4 2. озго), па и ја тачно преписао. А г. Рт. А. Белић у Правоћису стр. 141. р. 3, и 4. 'озго пише; „Чувши то и дубоко одмеривши сав домашај новога рата,. он се реши...“ као потврду правила да се глаголским придевима или прилозима скраћена реченица одваја запвтом. А ко: прочита на стр. 149. чл. 34. наћи ће: „Он Убицар...“, разумеће: „Синоћр Чак сутра» Доброг“ па и оно у мојој читанци:

„Кад тамор —“ а Дакле, нисам ауторитет као г. Јова, а ето како кажу наши ауторитети — осим ако и они греше, а г. Јова треба

да им очита буквицу и да их „уразуми“: да оваквим својим радом не могу „стећи велику репутацију“!

5. Г. Јова замера што није читанка само у једном дијалекту но и у источном и у јужвом. — Ми у књижевности имамо оба дијалекта. Ја сам већином узео текст и дијалекат пишчев. и дао учитељу на знање одакле су писац и прича, Читанку сам спремао за све српске и хрватске школе, за све народ“ ности и за све вере. Тако је тражио програм а тако и услови. стечаја. Кад просветна управа о књиж. наречју донесе коначну одлуку — поступиће се по одлуци, а док се у читанке буду уносиле народне умотворине и њихове литерарне фигуре, дотле морају оба дијалекта бити заступљена. По „Идеал нар.

ће