Учитељ

414 Учитељ

Gvozden M. Stanić.

Pedagogika. kao umetnost.

„Predmet koji obuhvata sve druge predmete i koji bi po “tome valjao da čini najvišu tačku svega vaspilanja, jeste nauka o vaspitanju i veštini vaspitanja“ — veli H. Spenser na jednom mestu.!) Polazim od ove izložene misli, koja se može primiti kao pogodna definicija pedagogike, koju је — 3kao što se vidi ·Spenser istovremeno shvatio i kao nauku i kao veštinu. Nameravam da govorim samo o jednom delu te pedagogike, o drugoj polovini njenoj, koja se još neprestano smatra neznatnijom i sporednijom, protivu čega valja ustati; nameravam da progovorim koju u korist pedagogike kao veštine. Jer smatram da takva pe·dagogika ide dalje od obične veštine, i da se. ona približava pravoj umetnosti, da je pojam peđagogike dopunjavan, l.j. izgleda da je pedagogika u traženju svoga ranga lutala od umetnosti do nauke i obraino, dok nije okvalifikovana i kao nauka i :kao „veština“. O njoj, kao nekoj posebnoj grani umetničkog stabla, retko se govorilo. 5 -

Da su o umetnosti podeljena mišljenja, da je determinacija 'ovoga pojma teško izvodljiva, zbog čega se ne može ni doći do jedne generalne definicije, primenljive za sve epohe ljudske kulture, bila bi dovoljna argumentacija kada bi ponovili samo nekoliko, već poznatih delinicija, izrečenih od raznih umetnika i filozola, koji su svakako i najpozvaliji za ovako objašnjenje. Iz toga izlaganja mogao bi se izvesti zaključak da pojam umelnosti nikada nije bio podjednako shvatan od sviju. Pa i u novom veku, u veku kada sve nauke progresivno koračaju, traže za sebe rang egzaktnih nauka, trebalo bi očekivati jednu zajedničku definiciju, zajedničko · ·shvatanje umetnosti. Kada od svojih umetničkih proizvođa živi · toliki broj slikara, vajara, pesnika, muzičara, glumaca i t. d., kada је zbog požara samo jednoga „Kazina de Pari“ ostalo oko 500 umetnika bez hleba, onda ima mesta pitanju s čuđenjem: zar je moguće da se. još mne.zna Ча је штетоз 2! Zar se još lula u istraživanju njene prirode?

Ko ima veće krivice u ovoj stvari: umetnici, filosofi ili lingviste?

1) O vaspitanju str. 121.