Учитељ
430 Учитељ
дологије ове науке, треба означити време Карла Ришера (1779—1859), који је дао географији место обичног описног — тумачећи карактер. Дело географије, по његовим погледима, никако није знање ствари и појава, као простих факата, већ пре свега — схвашање ових факата, као узајамних узрока и Последица. На тај начин, у географији није реч о описивању земље, већ о схватању, о знању њеном — о науци о њој. Суштина Ритеровог учења налази се у следећим његовим речима, изреченим у раду „Европа“:
„Мој главни циљ био је да створим читаоцу живу претставку о земљи, њеним природним и вештачким производима, о свету човековом и свету природном и да све то претставим, као целину делова, који један од другога зависе... земља и њени обитаваоци налазе се у најтешњој узајамној вези, и може бити свестрано без другога... Утиче земља на становнике, а ови на земљу::.
Главна идеја Ритеровог учења о садржају географије била је силно замрачена и чак изопачена од неких његових посленика и ученика. У формулу „земља утиче на становнике“ уносило |се телеолошко схватање, да земља утиче на човека провиденциално, мистички; сваки континент за увек услов“ љава ступањ развића његових обитаваоца. Али, ма како да се дешавало, Ритерове идеје, у суштини, остају као полазна тачка, од које почињући дошла је до савременог погледа на битност и садржној географије мисао човекова. Без факата ми можемо доћи само до потпуно фантастичних, спекулативних конструкција, чијим су примерима у историји географије испуњене многе странице старог и средњег века; сама факта су опет потпуно мртав материјал. Излаз је само у једном: у добром избору факата. Руководећа тачка гледишта чини да тај избор буде добар, а њу је дао Ритер. Само по себи разуме се, да су савремени погледи, како ћемо доцније видети, по спољњем формулисању врло блиски Ритеровој формули, док су по унутрашњем садржају претрпели крупне измене, у колико је човекова мисао стално ширила и удубљивала појмове и у колико се ширило човеково знање уопште и напосе оно, које за географију има нарочито значење.
Хетнерова географија. — Методолошки рад на дефиницији битности географије и њенога места у циклусу наука релативно је скоро завршен. У сваком случају, ми већ одређено можемо говорити, да је географија изашла на свој, само