Учитељ

Методика 431

њој припадајући пут, који има јасне границе. У дефинисању географије, као науке, најважније место у наше доба припада истакнутом методичару — Алфреду Хешнеру. Ми смо, у главном, њему обавезни за те мисли, излагању чије битности сада прелазимо.

Предмете и појаве околног конкретног, стварног света ми можемо и морамо изучити — 1) системашски. Ми их испитујемо и изучавамо са стране спољних облика и са стране унутрашњег састава. Корак по корак, ми систематски издвајамо оне црте, које су у унутрашњости присутне датом предмету или појави, као таквима, које су за њих карактерне, а не случајне, сталне а не привремене, и, напослетку, по тим типичним ознакама ми систематишемо предмете и појаве у радне групе. Тако исто, изучавајући у систематским наукама промене, које се дешавају са стварима и појавама материјалног света, или њима својствену активност, ми издвајамо те спреме, које су типичне, карактерне за ствари и појаве, узеше по себи. — На тај начин, ствари и појаве конкретног света ми изучавамо систематски са стране: — а) њихове форме (спољње организације), 6) њиховог састава (унутрашње организације) и в) њихових промена (њихове активности), као резултата спољње и унутрашње њихове организације.

Међутим ни у коме случају није се могуће ограничити само на систематско изучавање појава, самих по себи. У нашем знању на тај начин остаје огромна празнина, која је подједнаког важења у два правца. Наиме: свака појава налази се у великој зависности од целог низа појава, које јој претходе, и, напослетку, јесу условни момент за низ појава, које после ње следују; друго, појаве се налазе у такој истој важној зависности од околних појава: у многим односима она је њима условљена, али и сама показује одређени утицај на околне појаве. — На тај начин 1) време и 2) месшо условљавају појаве у целом низу њихових битних црта. И сваку зависност упознајемо пошпуно само тада, када можемо, као што изгледа, неред појава распоредити у строгој доследности по законима укрока и последице. — Тако долазимо до положаја, да за потпуност наших знања о свету ствари за нас имају, осим: — 1) систематских, првостепену важност науке 2) хронолошке,