Учитељ

уз

Методика 507

вање узајамне везе између живота одређеног људског друштва и географске средине, која даје ове или оне могућности.

„Човек у географији није нешто довољно само по себи. Ту је човек

само део једне целине и то део, који ни изблиза није увек најкрупнији и

најважнији. Његова се улога може упоредити са улогом некога инструмента у оркестру: у неким пијесама тај инструмент води за собом сав оркестар, готово поклапа остале инструменте, у другима се једва чује, или се акомпанира неком другом, јачем инструменту, или свира у унисону с осталим“ (С. Г. Григорјев).

Захтев да се истакне као први реду изучавању географије материална човекова култура, никако се не може прихватити с методичке тачке гледишта, као ни са опште педагошке: Матерпална кулшура човекова, која се не спроводи пропорционалним порастом духовне културе, неизбежно води смањивању духовне стране човекове. Једнострани пораст маше: риалне кулшуре, и једнострани Поглед човеков само на њу управљен, изопамава човеков иншелекаши пустоши његову душу.

Стара географија са својим огромним бројем имена и назива, као да је тежила да од ученика створи светског чичерона. Новији правци са својом једностраном пажњом према материјалној култури, као да теже да од ученика створе светског трговачког путника. Међутим ни чичерон ни трговачки путник није циљ школе. Њен је циљ самогктивна ч0векова личност, са свестрано развијеним умом и чврстим постојанством општечовечанских идеала.

Уз речено нужно је додати, да географско расматрање човекове активности не обухвата и не објашњава ову делатност у целини; географија даје свој удео, и наш педагошки задатак налази се у неопходности да се с могућно већом потпуношћу објасни, шта наиме даје географија. Задатак географије налази се у тумачењу и утврђивању тих страна живота човечјих друштава, за чије нужне претпоставке служе одређени услови физичке средине. Усталити и проћи тим везама то је задатак географије. Склањања с чисто географског пута врло се лако дешавају у овој области и могу бити управљена у потпуно супротну страну. С једне стране, како. је већ речено, лако је потпуно напустити географску тачку гледишта и у целини заћи у област економије и историје. То је тим лакше, што у односу на људска друштва средина не показује директан и непосредан утицај: физичко географски