Учитељ

508 Учи те љ

услови средине условљавају људска друштва посретством економских, социалних и историских односа. Физичко-географска дата продуктивне снаге и структура људских друштава су не само узајамно свезана дата, већ и променљива дата,

„Развиће продуктивних сила, каже социолог 5. 8. Плеханов, условљавајући собом, у крајњој линији, развиће свих друштвених односа, условљава својствима географске средине. Али, једном постали, дати друштвени односи сами показују велики утицај на развиће производних сила, На тај начин, то што је у прво време било последица, постаје узроком, између развића производних сила и друштвеног строја постоји узајамни утицај, који у разним | епохама има најразноврсније облике.“

У сложеном сплету односа разних категорија географу је дужност да издвоји само географске односе. С друге стране, тако исто је лако заћи у страну упрошћавања питања географских саодноса и тражити утицаје средине само у правцу физиолошком (и психолошком); физичка структура човекова и његов духовни облик, као директни израз околне средине. У том погледу, разуме се, постоје нека врло интересантна дата, али прво, питање је врло сложено и, друго она ипаку целини пе претстављују географску тачку гледишта.

Географија и природне науке. — Раније набројани географски елементи (површина, клима, наводњавање, биљни свет и човек), из чијих се узајамни утицаја састоји географија датога земљишног простора, показују да се географија, пре свега, базира на целом низу природних наука. Географија има посла и с геологијом, као науком о процесима у унутрашњости земљиној, чији је резултат одређени карактер рељефа (макрорељефа) датога простора њеног, метеорологијом и климатологијом, које изучавају ваздушни омотач наше планете, и које у свом разноликом утицају на земљу условљавају микрорељеф одређеног места, океанографијом, ботаником, зоологијом и, најзад, антропологијом. )

Без општих солидних знања из области поменутих наука савршено је немогуће дати географију ове или оне земљине области, као целостну, повезану слику њену. Али однос географа према поменутим наукама сасвим се разликује од односа специалиста природњака. Например географ не мора да зна све биљке или све животиње дате области. Он мора само да схвати, у ком се односу биљни свет или животињски свет дате области налази према низу њених физичко-географских