Учитељ

Методика | 511

влаге, то је пресићеност влагом у датом месту за биолога интересантна само као прост факат, за географа ова пресићеност претставља само тада географски интерес, када географ дати факат постави у везу са свима тим географским факторима, чија укупност повлачи за собом ту повећану влажност места: с положајем његовим у одређеним ширинама, на одређеној висини надморској, с условима земље, с релативним растојањем од мора, с правцем и снагом ветра ит. Д.

Конци човекових знања су многоструки по правцима и у укупности образују сложену мрежу. Пут географа је делимично паралелан час с једним, час с другим концем, али се нарочито његова пажња задржава на оним тачкама, где се "уплећу конци у сложена, али у свом сплету целостна ужета.

Географија и историја. — Као што знамо, и историја и географија имају у виду узрочност појава које изучавају: историја — у времену, географија — у простору. Разумљиво је, да се узрочност у времену може подударати с узрочношћу у простору и само је то довољно па да постоји тесна веза између ових наука. Ову је везу врло пластично изразио познати географ Близе Рекли речима: „Географија није ништа друго до Историја у простору; Историја је Географија у времену“. Неоспорно је и потпуно очевидно, да ово или оно културно стање одређеног људског друштва претставља собом снагу, која потпуно одређеним начином утиче на сав збир узајамних односа између „земље“ и „човека“ у датој области Културно стање овога или онога људског друштва само де лимично зависи од месних природних услова (географија); оно у многоме зависи тако исто и од судбине коју је доживео народ у прошлости (историја). Напослетку, „време непрестано мења изглед простора“, рекао је Е. Рекли. Ето зашто је у изучавању географије, као и у географској настави немогуће бити без историје и ето зашто поименце културна историја _ долази на прво место. Али никако не треба прецењивати значење културно-историског елемента у географији истичући га у географском изучавању на прво место, а запостављати природне услове места.

Оцењујући утицај средине, која се налази око датога _људског друштва (природне науке), и утицај карактера његовог развића (историја), цитирамо следеће речи Ф. Ратцела,