Учитељ

она

M

ан |

УЧИТЕЉ

Март 1928. БЕОГРАД Бр. 7. Год. УШ.

0 живој култури)

Успомена на великог светитеља, кога данас прослављамо, не буди само религијски интерес везан за традиционалан култ његове личности као светитеља, већ буди читав сплет и других интереса и из области ван религије. У предању нашега народа личност св. Саве забележена је и запамћена и са оне друге стране — са поља његове просветно-културне делатвости. Са те стране, можда, и највише.

Потсетићу вас само на две од многих народних прича, из којих се види да наш велики патрон иде кроз народ не само у циљу утврђивања православља и хришћанске љубави, већ и као културни мисионар. На оне познате приче: како је св. Сава научио сељака да оре, а сељанку да тка... Нису то просте приче из онога сировог народног предања као израз наивности, која у епским песмама и причама брка историјске чињенице. Можда и није све онако како је народ испричао, али је у тим причама значајан мотив, А ми ћемо њега посматрати. Син великог жупана Немање напушта сјај и раскош двора очева и у калуђерској ризи духовно се припрема за службу народу. И у великој служби св. Саве која је обилна и разграната не само религијски већ и политички, народ запажа и у предању бележи један део његове службе, оне непосредне, најближе, најитимније, службе која је ишла на то да народ у новој независној Држави културно уздигне и на тај начин га припреми за продуктиван живот у ослобођеној и проширеној отацбини.

Према томе кад народ прича како св. Сава учи сељака

да оре а сељанку да тка није то просто регистровање догађаја

i) Говор о Св. Сави 1928.