Учитељ

486 Учитељ

да пређемо меру и равнотежу својих сопствених снага и да у тој обнови и регенерацији после ратних пустоши одемо до кобне једностраности. Судећи по многим чињеницама да та културна обнова обухвата поглавито градове а мање села, једностраност на жалост, није избегнута.

И кад би се дакле доносила оцена о култури нашега. народа по ономе што се види н.пр. овде у Београду, суд би био брз и лак: наш народ је културан у пуном смислу те речи... Али ако се пође с наличја, т. ј., ако сађемо у села наша видећемо исто тако брзо и лако, да :е село доста далеко од праве културе. Огромни валови културне обнове последњих година једва ако су попрскали села наша. Ако је нешто од те културе и ушло, ушло је оно што можда иније требало. Оно што се популарно зове „надри“ култура. Прави квалитети духовне и материјалне културе у најширем смислу тих речи још су далеко од нашега села. Између села и града. губи се културни додир а губи се с тога, што се наша култура после рата све више индивидуалише т. ј. наша интелигенција све мање потиче из народа, све је мање уз народ и све мање враћа у народ. Можда је то социјална неизбежност, али нама се чини да је раније било боље само стога, што је интелигенција већим делом непосредно долазила из народа и што се по правилно схваћеној дужности враћала у народ, где је ширила свој утицај т. ј. културу своју собом. колективисала. Данас је све друкчије. Данас ће само политичари с времена на време отићи у народ и у познатим намерама; елетни духови широке и дубоке културе већим делом. затвориће се у својим кабинетима и припадати више себи. Међутим, јако развијене личности припадају више народу но себи... Наше предратно друштво било је хомогеније. Вароши. и села била су везана и духовно и економски. Постојала је једна традиција, један менталитет, једни исти идеали... Оних. у селу и ових у граду данас традиције бледе или их уопште _ нема... Стварају се два света, два менталитета. Један свет иде напред, онај мањи део из града; онај већи из села заостаје и посрће и мада пружа руке неће их досегнути никада к онима који грабе без осврта блиставоме врху, да се отуда ономе заосталоме у сенци насмеју или зачуде!... Национална. снага која је стварала последње догађаје и историју изви-