Учитељ

580 _ - - Учитељ

гађаји који су нас најдубље импресионисали за време јаве. Јер ово би било у противречности, у исти мах, са психолшким ознакама спавања, које тражи да прекине сваку везу са стварним животом, и са биолошком функцијом сна као штитиоца спавања. Кад би ово било тачно онда се сан не би могао дефинисати као чувар већ као рушилац спавања. Ипак ово тврђење психолога, које је, у исти мах, и тврђење популарног гледишта на снове, није баш сасвим неосновано. Снови нам заиста често износе пред очи извесне сцене које су нас највише импресионисале за време јаве, али они нам то износе најчешће, пошто су оне већ изгубиле за нас сваки актуелни интерес.

Кад би се снови, заиста, могли да сведу на утиске које | примамо за време спавања и на репродукцију важнијих сцена "из будног живота, како бисмо онда могли објаснити факат, често констатован, да снови репродукују верно и без икаквог прерушавања, најбезначајније доживљаје које смо преживели истога дана, и то доживљаје тако ситне и незнатне, на које у моменту, ни пажњу нисмо обратили. „Често, каже СЈарагеде, у мојим сновима играју једну велику улогу особе готово непознате са којима сам се мимоишао на улици претходног дана, или која сам имена сасвим расејано читао у новинама. Напротив, доживљаји који су привукли моју пажњу преко дана или у вече, нека сцена или призор из позоришта, појављују ми се у сновима врло ретко“!). Објашњења овога _ факта, рекли би психолози, треба гледати у оноричној хипер· мензији, т. ј. у појачаности памћења односно у живљој асоцијацији којом се карактерише активност духа за време снивања. Али хипермензија код сна, то је само једна реч која констатује факат, а не објашњава га. Она хоће само да каже, оно што је уосталом очевидно, да је овде по среди · једна врста појачаности, увећаности безначајних доживљаја и ништа више. |

Али за нас је овде, у овом моменту, споредна ствар објашњење овог факта, главна је ствар да он постоји и да се не може ставити у сумњу. Заиста, кад се има у виду да

1!) Esquisse d'une theorie biologique du зоттеш, т Achives de pSycholosše 1905. c 324. ci. Вгипе! ор. с. с. 47.