Учитељ

Психологија | - 581

је биолошка функција сна штићење спавања, онда није мала. ствар знати, да и слике које репродукују безначајне догађаје из будног живота улазе у садржину сна. Констатујмо дакле да порекло слика које сачињавају садржину сна није само "у импресијама које примамо за време спавања нити у важнијим догађајима стварног живота, већ и у сасвим безна-. чајним и управо махиналним опажањима стварног живота. Додајмо још да се слике сна које репродукују било значајне или безначајне догађаје живота не односе увек на догађаје дана. који је непосредно претходио сан. Оне, на простив, иду тако често и толико далеко у прошлост, оживљујући је на свој начин, да је бескрајно тачније рећи, како то примећује Пејроеш! „снови су прошлост“ него као што се то обично каже, „прошлост је сан.“ Активност духа за време снивања толико дубоко преврће прошлост да често изнесе на површину потпуно заборављене успомене, којих се у будном стању никад не можемо сетити. Дешава се, истина мало ређе, да сан изнесе на позорницу, бар делимично, извесне догађаје из најранијег детињства који су још, у истој епоси, потпуно заборављени. Отуд долази да нам сан често изгледа у погледу на саме елементе који га сачињавају као једно оригинално стварање; многе нам слике сна изгледају потпуно непознате, нове и раније непреживљене. Архаичност оваких слика, може се утврдити, разуме се, само путем испи"тивања других, старијих од нас особа из наше непосредне околине. Снови који засецају у дубоку и давно већ за6бо"рављену прошлост констатовани су и забележени од многих психолога. Ми ћемо, примера ради, навести само један Фројдов сан. „Снивао сам каже Фројд, између осталог о једној особи која ми је учинила једну услугу и коју сам видео јасно пред очима. То је био један мали човек ћборав, дебео, са главом забијеном у раменима. Закључио сам према контексту сна да је овај човек лекар. Срећом могао сам питати своју мајку која је била још жива, какав је био спољни изглед лекара мога родног места које сам напустио у трећој години, и сазнао сам да је био заиста ћорав, мали дебео, да је имао главу забијену у рамена; сазнао сам поред тога, од мајке којом ме је приликом — које се више не сећам — лечио.“')

- 1) јатодиспоп а !а рзусћапагуе с. 220.