Учитељ

За историју наших школа 611

1926. г. спремљен је пројект за нов закон, по коме ће «се у Учитељске Школе примати кандидати који сврше 5 разреда гимназије. То су услови и за пријем кандидата за стручне јучитеље и учитељице: цртања, певања, ручнога рада и гимнастике. |

ЗА ИСТОРИЈУ НАШИХ ШКОЛА.

Бранко П. бучевић, учитељ

Просветне прилике у Бос. Крајини за време Турске

Што се тиче историје школства, хрватскн део наше "отаџбине најбоље стоји. Цувај је, у 11 дебелих свезака, на. писао: „Отади 2а роујез! školstva u Hrvatskoj i Slavoniji od najstarijih vremena do Фапаз“. То је дело, у своје време, побудило знатан интерес чак и у иностранству. Остали делови наше отаџбине стоје у том погледу слабије. Ту би празнину тре"бало попунити.

Овде се саопштава једно писмо пок. Теодора Судчевића, што га је писао пок. Стевану Ковачевићу, свештенику, у ком се приказује школство у Бос. Крајини у доба пред Устанак и окупацију, а то је доба, кад су се, у том крају, бојажљиво појављивале школе, већим делом по селима, подаље од вароши. УУ писму се, осим тога, укратко приказују и остале прилике у нашем народу у то доба. Један скроман прилог историји.

Један од најјачих просветних радника тога доба, које је

било бурно:и страшно за наш народ, свакако је био Теодор Сучевић. Он је био, можда, најспремнији учитељ, јер су остали били за невољу учитељи, па се одиста залагао за просвету и настојао да се подигне, а сам је био радник идеалиста. То „се види већ по писму: буквара није имао него их сам писао; писало се гушчјим перима, која је сам деци набављао и заре: зивао; људи су тражили да деца науче тек молитве, 2 он их је учио још читати и писати, и ако то није нико тражио; жњиге није било, па је сам почео да их увађа и ишао је по 45