Учитељ

За историју наших школа 613

„Српској Ријечи“ за штампу. Штампана није из појмљивих разлога. Но штета је велика што се не може да нађе. У писму нисам ништа измењивао. Оно гласи:

Драги мој љубезни. | Питаш ме за моју прошлост, да ти опишем моју био · трафију. Са неком тугом на успомену моје прошлости, хватам "се пера, да ти у кратко приопћим моју прошлост. Кад по. мислим на оне бурне дане, који су прегрмили преко моје "главе, чисто ме хвата нека језа на успомену моје прошлости. _ Тешко би било то у танчини описивати, али у главном дајем вам у истину знати:

Рођен сам у Лики, село Попина, год. 1832 баш на TO „дорову суботу. За то ми и дадоше име Теодор. По ондашњој уредби било присилно узимање дјеце у школу, за то противу воље мога отца узму ме у школу. Школе су биле ондау Хрватској само њемачке, и тако је за онда прописани школ: ски течај свршим у Зрмањи, а једну годину останем као практикант код компаније (то је била војничка управа — војничка крајина), |

Год. 1849. тад сам био у 17 год. Мој отац као прост човјек упути ме у Босну неком своме шури, Овдје сам ти имао доста муке и страхоте. Настанио сам се на Хргару,') · али ипак код једног доброг човјека. Овај кад је дознао, да ја знам књигу читати, буде му мило и даде ми да чувам овце и свог једног сина да га учим књиги, и још једно дјете ишло је самном за овцама и књигу учило.

Овђе ти могу напоменути, да у овом времену. нијесам | опазио, да има иђе школе. — Свештеници су били прости људи, у ношиву хаљина ниесу се разликовали од осталих. људи само су носили црну капу и око капе црну мараму, коју су звали „памра.“ Ја сам радо залазио код њих и тражио сам књига да читам, на то ме неодољива жеља вукла. Увидио сам и ако нијесам знао просуђивати, да ондашњи свештеници имали су само руске књиге, с којима су се код вршења религиозни обреда служили и то понекоји имали су: Часловац, Псалтир, Требник и службеник, а некоји имали су _ јошт и Минеје општи и празднични, октоих и полустав, Еван-

1) Село код Бихаћа.