Учитељ

666 Учитељ

Резултати до којих се долази објашњењем снова нису ни најмање пријатни, већ напротив они су срамни и одвратни, али „то их не спречава да постоје" Зло је тако дубоко укорењено у људској природи и заузима тако огромно место у њој, да је чак неразумљиво држање оних који то оспоравају. Нека посма-

трају само мало боље своје сопствено искуство, па ће одмах

видети да су у пуној заблуди. Видеће да нема наклоности код старијих и претпостављених према њима, да њихови супарници вису расположени према њима, да се њихови непријатељи не показују према њима каваљери, видеће да људи нису тако мало завидни, да би могли сматрати за своју дужност да оспоравају психоаналистичко тврђење да је зло претежна основа и грађа људске природе“ Они не знају да је апсолутна већина човечанства неспособна да влада својм страстима, као што не знају ни то да све претераности и све покварености о којима једни ноћу снивају да их други врше свакодневно, свесно, и намерно. Психоанализа не тврди дакле ништа више него што је још Платон тврдио, а то је, да се добри задовољавају да снивају о ономе што неваљалц у делу изводе; па ништа више него што је Шопенхауер тврдио, поставивши егоизам као једину основу и покретач целокупне човекове активности. Кад би човек могао несметано и некажњено да ради оно што жели, кад његове жеље не би наилазиле ни на друштвене ни на религијске препреке, имали бисмо тада леп призор пред очима: „Многи човек био би у стању — каже он у хиперболи, питајући се при том да ли је то заиста хипербола — да убије другог, ако ни зашта друго, а оно бар његовом машћу чизме да намаже".“

Фројд указује на извесне околности као што су ратови у којима се људски инстинкти, жеље, страсти, појављују слободније, са мање сметње него обично. Чим кочница испред ових тенденција попусти, одмах се лаж, грубост, дивљаштво, свирепство разбукте у сред цивилизованог света. Једна од таквих околности је и спавање. Цензура, контролна функција свести ту попусти, и за то се не треба чудити што анализа снова констатује само гадну и одвратну страну човекове природе.

1 Ibid. 161.

з Ibid 162.

* Ibid. 162.

* Grundlage der Moral C. 519 Vianawe Grisebach cB. II sf. Bamie nemo: La Thčćorie de P intelligence chez Schopenhauer c. 288 Alcan. Patis 1928.