Учитељ

Проблем несвесног и васпитање 667

Пошто сад знамо каква је природа жеља које проузрокују сан и каква је природа идеја које сачињавају цензуру, можемо са нешто више одређености рећи о изобличености сна. Изобличеност сна је, као што то већ до некле знамо, последица двају фактора, жеље и цензуре. Сан је у толико више изобличен у колико је жеља више забрањена, одвратна, нечовечна, и у колико су захтеви цензуре у једном датом моменту строжији. Отуд долази да ће једна добро васпитана девојка, дивљег стида, искушења либидне врсте подврћи једној неумољивој цензури, док ће јој иста искушења, кад буде 10 година старија изгледати као невине и оправдане либдине жељи. Природа дакле жеље и природа цензуре објашњавају изобличеност сна.

Светозар Ранчић — Пирот

Проблем несвесног и васпитање

Једно је главно питање које свраћа на себе пажњу готово свих савремених психолога: то је питање психиске активности, а тесно с тим у вези и питање акције у опште. Научно почета са Вунтом, ова струја све више ангажује научне психолошке кругове, тако, да се данас може са пуно разлога да говори о једној психологији активизма, или, како је већ уобичајено рећи, о динамичкој психологији.

Рационалистичка психологија којој темељ удара Декарт, није могла дати верну слику психичке радљивости. Забасала на, странпутицу: да је интелектуални, појмовни део душе управо све и једино што заслужује пажњу психолога, — оваква психологија готово нужно морала се је да изврне у „дипломатију појмова", како је духовито рекао Бергсон. Јер овако постављен задатак обележио је и делокруг психолошког испитивања, па се десило да је, ама посвема, ван тих међа остао сам психички живот. У смеру да пронађе и ујасни законе разума и његову функцију у мишљењу, стара психологија је настојала да нађе елементе мишљења верујући да