Учитељ

668 · Учитељ

синтезом тих елемената онда може попут осталих наука, да реконструише верну слику и даде интимну природу целог душевног живота. Отуда је сензација чинила, полазну тачку психологије. Кондијак хоће да изгради целу душу комбинацијом сензација и престава; Лок и Хјум готово исто; Хербарт гледа и налази у статистици и динамици престава исходиште и законитост свих облика друштвене радљивости. Разуме се, и воља је изведена из престава и њихове закониTOCTH. ;

И Вунту припада прва заслуга што је изнешена научна апсурдност оваквог сколастичког схватања психологије. Уводећи у психологију радљивост, као главну и битну црту друштвеног живота, он иставља акт, збивање, процес, као главни предмет психолошког испитивања. Тиме се посвема отварају врата психологије самоме друштвеноме животу. Поводећи се, као, за речима старих мудраца, које наводи Р. Јатег, да бити, живети значи: делати, стварати, — и психолози сада занемарују бригу о елементима, пошто је то и учинило да психички живот, каквог су га они у својим књигама ухватили, изгледа очајно штур и сух; него испитују саму душевну радиност. Зато данас проблем преставе, појма па чаки мишљења, у ошшите се не поставља као првостепен. Мишљење сада није „највиша способност духа, нити је циљ човека да ствара апстрактне идеје". Али зато проблем активности, делања, има баш ону вредност и у психологији, која му јеин у животу: централну. Р. Јатећ, вршећи сврставање психичких функција према њиховој вредности по живот, вођен је том идејом, те „функцију реалног" ставља на први степен у хи јерархији друштвених процеса. За успех функције реалнога „те хотимичне и социјалне радљивости врло високог психичког напона, потребно је да пажња тачно запази какав опажај или идеју, а усто да се има савршено развијено осећање за стварност. Смисао за реално, савршено прилагођавање предметима и приликама јесте функција много виша него је мишљење". (РОфекзћаштет;). Такав исти значај има, по мишљењу Ру. Незпага-аг и оно што Вегдзоћ назива „пажња управљена на садашњи живот".

1 Dwelchauvers: L' inconscient. 2 Рг Незпага : „Ба гејану(е де [а сопзејепсе де 501“.