Учитељ

Душа и тело 685.

не може примити потпуно савршенство, за које је био подобан. Све наше способности су несумњиво урођене; али се оне ипак не појављују првом приликом. Постоји сигурна средина, која им је потребна за развитак и услед овога могло би се рећи, да су оне једновремено и природне и задобивене.

У младом добу на пример, дете не показује још инстинкте: љубави, или борбе, или лова, које је наследио од својих предака, а који се појављују само у извесној периоди живота. Треба ли их због тога одрицати, што су у многим случајевима предмет наследства, па да следствено постоје прикривени у рођеном саставу детињем, много пре него се стварно и појавер Ако се с околностима не прилагоде, чак се никад неће ни појавити.

5. Ово још није све. Развитак душе је непрекидан, и врши се по неким нарочитим законима. Кроз извесан низ ступњева, дете прелази из животињског у духовни живот; његов ум на пример, полази од стварног к апстрактном, од појединачног к општем, уздижући се од чулних утисака до умних схватања, да му осећање, у _ почетку потпуно саможиво осети, поступно се уздижу к наклоностима, по том у моралне и естетичке осећаје; воља пак, у почетку потчињена инстинкту, мало по мало се ослобођава од њега и постаје свесна и одговорна слободе, људска слобода, да би опет потпала под власт навике т. ј. претворила се у инстинкт, али свесни и жељени инстинкт. Дакле, васпитање ће имати своју пуну моћ тек онда, ако се зналачки удесе његови методи и циљеви у настави, овом лоступном развијању свију делова душине природе.

Јасно се види, како нема науке, која би педагогији могла. дати толико корисних упустава, као психологија.

у *

У. — Укратко: у људском животу разликујемо две KaTerOрије чињеница, од којих једне интересују душу, а друге тело. Сама душа представља подударну двојност. Овој науци названој спиритуализам, супротност је друга наука, названа материализам, која тврди, без обзира на доказе о нашем интимном чулу, да су чињенице назване психолошке, само појаве материје. Она се позива на утицај тела на душу и тобожњи однос између мисли и физичког састава тела. Али и душа утиче исто тако на тело, из чега. _ се може логички закључити, само њихова тесна узајамност с једне стране; а с друге, ако је мозак збиља инструменат мисли, он јој није извор. У осталом, душа има својих својстава, апсолутно супротних материји: она је једна, недељива, беспросторна, непромен-