Учитељ

686 У читејђ

љива, вечита, својства материје су супротна и неподударна. Сем тога, материализам садржи у себи одрицање слободе са свима моралним последицама, које повлачи судбина. Материалистичко васпитање може бити засновано једино на бедними пролазним интересима и прохтевима; док васпитање саобразно спиритуалистичким веровањима, може једино имати интелектуалну и моралну племенитост, коју му треба желети. Исто тако, педагошки закључци потичу већином из питања која покреће психологија. Да би се од детета створио човек, треба претходно знати шта је дете, проучив му природу и моћи, којима је обдарено. Ако је бар делимице истина, да моћ душе зависи од. доброг стања тела, увешће се хигијена и гимнастика као наставни предмети, на основи педагошке науке. Ако је истина, да је стварно душа једна непре-_ кидно активна моћ, мораће се стално потпомагати, а не сужавати развитак клица, које у себи скрива, било за њено интелектуално, или морално васпитање. Ако је истина, да су клице свију човеко-вих моћи у детету, али да им је развитак мање-више преран, мо· раће се за сваку од њих очекивати повољни тренутак, када ће васпитни рад бити успешан. На овај начин, целокупна психологија служи као основа науке о васпитању.

„Драгољуб Бранковић, проф.

Неколико основних Мисли из Опште Естетико,

Естетика као наука самостална постоји строго узевши од 1750.—-58. године (од Валипојашеп), мада је несистематично била још много раније: Грчки филозоф Плато први је почео да се занима естетичким проблемима. Он је први и довео у везу Лепо са Истинитим и Добрим. На овај начин Лепо је постало идеал коме се има само тежити, циљ којему се има само примицати и "никад потпуно достићи, баш као што схваћа и данашња сувремена Естетика. Ни на једној линији делатности Лепо није постигло последње савршенство, завршну кулминацију, да даље не би имало шта да се чини. Ни у једној области Лепо, дакле, није дошло

1 Предавање држано 16. фебр; 1927. г. на Нар. Универзитету у Бео"траду. Овде се јавља у скраћеном облику. Задржане су само главне мисли.