Учитељ

692 Учитељ

мишљење да нема општега укуса и да је то ствар индивидуална. (С овим стоји у вези и схватање, да сваки напредак у уметности уједно је и презирање дотадањег укуса.

При посматрању Лепога ми се понашамо чисто посматра јући, немамо при томе пожуде, немамо какав практичан циљ као што је то нпр. научно истраживање и научно посматрање, већ то посматрање остаје као игра и ништа даље. При овој игри" искључује се сваки егоистички циљ. Факат да је естетичко посматрање чиста „игра" и да је без егоистичког циља објашњавају свест опште важности, опште вредности, којом је праћен сваки естетички суд. Естетички суд не односи се на саму суштину ствари, за коју можемо имати егоистичне интересе, него се односи на чисту форму ствари. И овај трећи факат подупире свест о општој важности естетичког суда.

Ми се врло често обмањујемо при естетичком посматрању због дејства навике, коју зато треба безусловно искључити из дејства. Навика и уобичајеност изазивају потребу и у исто време затупљују потребу. Навика изазива захтеве и прохтеве, а иза“ зива досаду и одвратност. За ово је пример мода, у којој видимо страховиту променљивост: врло често се мода враћа обнављању „старога" и „преживелога"...

Извесне разлике у укусу имају свој узрок у самом бићу женскога и мушкога пола, у младости и старости, а затим зависе, и од темперамента. Младост има своје лепоте и своје симпатије, старост такође: што једна више наглашује, друга мање, и обрнуто. Исто тако: док мушкарца у естетском посматрању више привлачи мисаона страна предмета, дотле женскиње привлаче и покрећу више представе које имају јачу емоционалну боју.

Баш ове разлике и њихова разноврсност у укусу код света показују једновремено да ниједна лепота није савршена, јер Лепо остаје идеал којим се има само тежити и никад постићи, као што се не може остварити никад потпуно морални карактер у васпитању. Непостижност Лепога показује се и фактом, што се потребни услови за естетички суд не могу никад потпуно до краја и скупа остварити, јер увек бивају само приближно реализовани. А и кад би се на неки начин и оствариле ове погодбе (једна иреална реченица!), ипак Лепо није какав једносмислен појам, него се оно јавља као идеал у различним формама нпр. (младићка, зрела, мушка и женска лепота), јер се битна разно-