Учитељ

Правилно писање малога о 697

би овде комотно могли „стати. Јер ко се 'већма интересује овим питањем, може наћи остале разлоге за овако писање малога о у нашем другом напису, који баш сада излази у Подринској Учитељскј Библиотеци“ — Шабац. _

Али како смо уверени да ће један доживљај из наше најраније учитељске праксе бацити необично много светлости на ово питање поглавито за досадашње србијанско схватање, то ћемо бити слободни да овом приликом и писмено препричамо тај свој доживљај.

Као учитељски почетник у Бабушници — Округа Пиротског, Области Нишке — пре 36 година, држали смо се најстрожије трећега начина за извођење писања малога о, јер је он и тада, као и сада, једино званично и био признат за србијанске школе. И док смо ово чинили на школској табли и почетничким каменим таблицама, нисмо запажали никаквих одступања. Али кад смо — свакако месеца маја —- били прешли на писање тадашњих прописа, где је — несумњиво у првоме од њих — поступност за слово с, била проведена кроз оваква слична три претходна ступња као овде за слово о у прва три случаја, — онда нам падне у очи да Драгутин Потић, наш најодраслији почетник не извлачи други потез с прекидом као што смо упућивали, него онако као у другом случају, дакле без икаква прекида и једноставно завршујући тачком. Па изводећи овако сложен, једноставан потез и на трећем ступњу, он је тек после тачке правио нужни прекид, везујући по том за горњи мањи савијутак с лева и оздо и онај почетак за доњи и већи савијутак слично трећем начину. — Кад смо га запитали: Зашто друкчије пише а не онако како смо учили И кад нам он рече, да је овако много лакше, јер сама рука одређује, где је место тачки, па је и савијутак увек једнак, док нас очи често варају, па почнемо час даље а час ближе, час ниже а час више но што треба, и онда горњи савијутак бива час шири час ужи, час дубљи а час плићи, — ми смо примили. разлоге нашега „разборитога почетника. Ово у толико пре што смо и сами у току године — при извођењу елипсастих слова — запазили били све ове тешкоће.

Зато смо пред свима ђацима одмах рекли: Ти си, Драгутине, у праву! Од сад ћемо сва слична слова тако и писати!

! Јован Петровић, Почетна настава и обука писмености. (Почетак у 3. и 4. броју 1927.)