Учитељ

112 | Учитељ

тетаг Зар му те „идеалне примере“ пред очи на углед стављамо ?! |

А, уз то, политичка историја и није права историја народа. Она је то тек у демократско доба,. а раније је само историја режима и владалаца често тиранских и неваљалих, а пре демократског доба у опште без контакта са народним жељама, патњама, у опште животом — душом. Најзад време · је да бар школу оперемо од крви, да из ње уклонимо сабласти ратова, убистава, свакога зла. Да бар кроз њу почнемо рад на хуманизацији људи. Јер, забога, зар не постоји чак и нека Лига Народа» О да велике Ироније!

За наше прилике пак, за Унификацију Југословена, што је један од Уставом одређених циљева школе, политичка историја је нарочито неподесна: наша су се племена поли: тички одвојено развијала па би се и ова настава морала од: војено издвојити за свако племе. То би пак стару подвојеност подржавало и још потенцирало. Не може се, као што је у овом програму учињено, Немања ставити поред Петра Свачића кад између њих иначе нема везе, јер се принцил каузалитета има и у историјској настави одржати — и у њој нарочито.

Културно се пак народ свуда развијао подједнако. Па би и његову историју у школи требало изучавати по културним периодама живота, а тек у оквиру ових обрадити сне политичке догађаје који су на културни развој имали већег утицаја.

| Но и без свега овога овај програм није добар и због тога што је у Ш р. сувише велики, а нарочито стога што је распоред градива извршен по начелу концентричних кругова, у методици одбаченом. Програм историје у Ш р. не би требао да иде даље од периода Хришћанства (Немање) и од — кроз народне песме и приче — упознавања локалних личности и догађаја. Право изучавање историје треба да дође тек у ТУ Р. а и тада је још рано: изучавање историје захтева извесну зрелост па би — код шестогодишње- или осмогодишње наставе, дошло тек у вишим разредима.

У програму овога предмета треба још свакако предвидети упознавање са нар. песмама (уз обраду сваке. истор. периоде односни циклус), јер се ово благо у нашој школи