Учитељ

734 i У нитељ

естетичка или етичка осећања. Али у огромној већини састава све је збркано тако, да једно друго дави и помрачује, а не разјашњава. У Велика липа, [1-43. показује се липа, али се прича о неком воћару, а завршује Жарковим ·заветом да неће кварити дрвета! Наслов је синтеза чланка, а овде о липи не говори се ништа! — У Двориште у селу, [-36. прича се као да је свака сеоска кућа у благостању, да има по 30 говеди, 2 јарца, . шарене мачкеит.д, ау Ми У читанци сељанка од 5 оваца продаје 2 да плати порез! — У На брду, 1-63. описује се полазак оца с децом на брдо тако, као да полазе на хаџилук; још мало, да црквена звона звоне. „Збогом, слатка мајко! — Срећан вам пут! Пазите да не пијете уморни хладне воде!“ И место да се са врха брега изнесе обиље нових предмета и лепота пространа видика, да се пружи материјал за чулна осећања, каже се: „Кад смо све разгледали, што се одавде могло видети, сели смо... “, па су ручали, и узвикује се: „Е, баш је лепа ова наша земља! Ми ћемо је, кад порастемо, бранити од непријатеља.“ Читаначки чланак треба да изнесе пластично и јако једну врсту осећања, а друге врсте да дођу као украси, док у овим читанкама осећања, представљају неуређену гомилу, а то се не слаже са начелима научне педагогије. Огроман број чланака у овим "читанкама представља збрку и хаос појмова.

— У овим читанкама има, сијасет трагичних и драматичних ствари. Страшљивац у мраку „неће никад бити Србин ни јунак“, девојка'смок просула, Милована пчеле испецале, дете се опекло, пијанице изломиле кола и ребра, 6отати осиротели, због чаше пива човек допао у беду, дуг и пропаст иако је радан и вредан, воће није родило и т. д. JIE-1H, 13; 415, 4705 JJJ-7, O, d4. 18, 24. ТУ-1р, 18:53, 59. — У и Уј-22, 46, 77... Такве саставе Ст. Одбор осуЂује, а овде их је примио!> ; ;

— Има ствари које се деци не могу објашњавати, н. пр. зуДивно одело није се облачило, да Лазарице не би падале у очи грозном Турчину“, IV-27.. Очевидно је овде сексуална драж, о којој се деци осн. школе не говори.

— Стручни Одбор вели да читанке служе. књижевно«сти и језику. Класично и лепо књижевно је оно, што је са мало речи најверније и најпотпуније исказано, па је јасно,