Учитељ

928 Упитељ

хоће нити може много да остане. Јер г. др. Рајичићу је у свакој прилици више стало до природности, логичности, јединства у настави него до једне већ давно застареле конструк-_ ције. Због тога ми, који смо Хербарта ставили тамо где му је место (у историју), истичемо ову страну књиге г. др. Рајичића као друго преимућство над осталим књигама исте врсте. Она ће баш Хербартовцима показати како ће своја предавања, мртва и одвојена од живота, оживети.

Сама садржина ове свеске подељена је у два дела. Први, нешто мањи део обухвата редовну наставу матерњег језика, а други — „наставу почетног читања и писања,“ тј.

букварску наставу. Своје погледе на методику наставе ма- —

терњег језика изложио је писац врло прегледно и јасно, користећи све модерне тежње и своје богато искуство. Нарочито је пак интересантан и сугестиван други део, који се односи на буквароку наставу. Многобројни примери сопственог искуства служиће као подстрек, јер, тако рећи, нагоне на рад у означеном правцу. Ученику и учитељу, који | буде размислио о њима, неће бити тешко да их прошири, да управо у сваком од њих пронађе упуство за обраду читавих наставних јединица. Потребно је само да се схвати смисао | и намера, која је примером обележена. Исто тако ће и критичко расматрање, које г. др. Рајичић врши над извесним новинама у области букварске наставе, помоћи ученицима и наставницима да израде своје гледиште. С неким појединостима, у које се нећемо упуштати, ми се не бисмо могли сло-_ жити с писцем, али то не може ниуколико утицати на наш судо вредности ове књиге. То је разумљиво за свакога, који на нове тежње у покрету за реформом не гледа као на нешто свршено, нешто што неби могло и друкчије да се схвати и изведе. Кад је речо душевном животу, не може бити говора о сталности, непроменљивости. Највећа је погрешка Хербартовог правца, како је у нас примењен, баш у томе што се један наставни облик сматра као последња реч, па се хоће да задржи и онда кад га је развитак давно оставио за собом. Г. др. Рајичић пак иде свесно, поуздано, али критички за развитком. | Само унете новине у правопису могао је писац по на„шем мишљењу бар засад изоставити. (Оне извесно не поди-