Учитељ

460 У фите љ

У срцу; како је он својом симпатијом моје патње ублажио...

Дубоке су промене и на његовом фином, изразитом и благородном лицу. Црте лица су исте, али је лице много потамнило, изболовано и избраздано тако дубоким борама да личи на земљу испуцалу од суше. И чинило ми се да он сада још више личи на сељака, да се то још јаче осећа него пре у изговору, у наглашавању речи, у кретњама, у свему. Тридесет година је учитељовао у селу, у једном истом селу и био је душа тог села... Живео је за тај народ и с тим народом „за кога интелигенција нити хоће да чује, нити зна такорећи да постоји", како он рече са горчином; бринуо је његове бриге, мислио његове мисли, учио његову децу... Зар је онда чудно што се он скоро претопио у сељака Чудно вам је напротив кад тај човек почне говорити о психологији и педагогици, тако начитано, а тако паметно, јер то све није код њега суво, апстрактно знање, већ знање опробано на стварном животу.

Држе се добро још, али нема више старог живота, по

свему се види. Људи се приклањају гробу све више, и нема

У њима оне велике животне снаге, ни оне радости што се живи, па не жеље да све око њих буде лепо. Старост и замор. Радујем се да видим познате старе ствари за које су ми везане успомене на лепе часове. Познајем одавно ову тепсију на којој је изнето слатко, као крв црвена лубеница; али моја пријатељица је остарила и тепсија се не жути више онако. МИ на зеленом доксату има прашине. У кући је све још увек доста лепо, али орман стоји широм отворен и ствари су на дохват метнуте; у ћошку собе паук исплео мрежу, и

један крај од плакате са неке пчеларске скупштине откачио

се, ексер испао, а нико се сети да опет закуца. На једној прашњавој поличици и канап, и чекић и неке прашњаве б6очице, све у нереду... Како се пре неколико година жутео па-

тос, као лимун... па како је леп био онај црвени ћилим на.

поду са изатканим разнобојним цвећем, да вам је жао било стати ногом, као да је цвеће живо...

У баштици пред кућом цвеће куња, суша га опржила, а прашина с пута попадала по лишћу му. И сад има у башти пуно кошница, а у средини је она бела, направљена у облику црквице, да нас опомиње на светињу рада и да за цркву пчеле