Учитељ
12 пи те љ
Када се оснивањем Професорскога друштва у Београду почело први пут најако говорити да је педагошка спрема потребна и за учитеље средњих школа, и када је на једном од првих зборова донесена резолуција, да се оснује катедра педагогије на великој школи, — за првога је професора педагогије изабран Војислав Бакић. Тринаест година ради он сада истрајно на образовању средњошколских учитеља, као што је радио осамнаест година на образовању учитеља основношколских (за то је време био осам месеца, године 1894. и 1895. начелник министарства просвете, за министровања Љубомира Клерића. Али ако се Бакић и одликовао радом и на великој школи, и радио иу комисијама, које су створиле университет, — када је университет отворен (1905.), међу университетским професорима Бакића није било.
После тога Бакић се повукао у свој дом као пуж у своЈУ љуску. Живео је у свом дому и у велику врту уза, - њ, за своју породицу и за своју науку, и није излазио из куће. Велики напредак и пораст Београда после рата он није видео. Али ако он није излазио у велики Београд, дошао је велики Београд к њему. Око његова врта подигнуте су високе куће, и Бакић се више ни у свом дому није осећао усамљен. Усто је дошла и изнемоглост. Лекаре је одбијао, није примао лекове, и није се дао прегледати. Тако је умро стари фило: зоф и педагог у својој осамдесет и другој години. |
На опелу се његову, пред Марковом црквом, писац ових врста опростио од великога учитеља с овим речима:
Испунио је животом својим готово три људска века, а радом својим много људских векова. А како живот вреди, колико иза њега остане, и заколико остане, његову пуну и плодну животу одредиће вреност каснији нараштаји. Рад се његов кретао у области васпитној, а васпитање је, · као _ што је рекао Кант, поред политике најтежа и најважнија вештина. Ту најтежу и најважнију вештину наш је покојник обухватио у свем њезину обиму: он је пратио човека од његова рођења, бележио је прве појаве његова живота, све до основне школе; уводио га у школу кроза све степене њезине; изводио га из школе и учио. родољубљу и отачастољубљу, н моралном животуу ратуиу миру. Тако је он пратио