Учитељ

Дисциплинска мера 33

га у дело много је теже; посао незахвалнији, заморнији и изгледа недостојан „мислиоца“, који може да ствара умне производе, којима ће се учити други, који се често пута, „диве“ аутору. Ценимо њихову теорију, али би више ценили и њихову праксу.

Треба једном поставити ствар на своје место. Ако, је сва вредност школскога рада у томе, да се деци предаје Методика наставних предмета а после држе неколико предавања као што су предавања о Потопу и Ноју, Верној крави, Копцу и кукавици и њима сличним, онда је њихова вредност врло мала. Зато је нужно да циљеви наставе Школскога рада у нашим Учитељским школама буду већи и дубљи, потези замашнији а методи бољи од данашњих. Ако пак рад наставника Школскога рада у нашим Учитељским школама буде као и до сада, онда ће њихов рад бити без дубљега утицаја на наш учитељски подмладак. Под таквим условима спреман, он ће по правилу, од првога дана уласка у своју школу, бити стари учитељ, старе школе речи, ла макар му се сви наставници звали присталицама нових покрета у Педагогици.

Драг. М. Михаиловић.

Дисциплинска мера према старости и инди-_ видуалитету,

Раш! Вагћ.

Дисциплинске мере модификују се разноликом старошћу васпитаника. Постављене су разнолике теорије о ступњевима старости и разноликом опхођењу према њима. Оне се односе делом и на уређивање наставе. Па како оне погађају више наставу, која се даје пре или упоредо са шко-“ лом, то нека је допуштено, да се овде изнесу и наставна питања, која су у тесној вези са ступњевима старости.

Од свих ових теорија изгледа ми да највише одговара стварности она, коју је поствавио Хербарт, премда и она потребује у појединостима коректуру — исправку. Он разликује четири ступња старости: 1. Од рођења до навршене треће године; 2. Од почетка четврте до пред крај осме године; 3. Дечачко доба (од осме године до навршетка петнаесте); 4. младићско доба (од петнаесте године до потпуне самосталности ).