Учитељ

46 У четељ

браћај обавља у хладу а дужина сенки показује позно поподне. „У главноме граду мало пада киша, размишљао је други ученик. Облаци, који долазе од мора са севера и истока расхлађују се у пењању преко ПИ А гребена. Тамо пада киша а главни град остаје без кише“

Наши се путници зажелеше мора. Оли дођоше до Валенције у плодна поља пуна обиља којима нема равног. Они видеше да пшеница и кукуруз успевају, уље, шафран, неранце, питомо кестење и виногради такође. Какво богатство у лепом вину. Земљорадник се надаше да се тамо може купити земља. Земља истина не бејаше скупа али трошкови око воде. Како» Значи да се овде мора киша платити. На источно ј обали „далеке земље“ киша пада тако. мало, да су људи упућени на вештачко наводњавање. Чудновато! Овде би тре"бала да буде киша.

Сада бејаху моји ученици готови са послом.

Ја им показах другу карту. ;

„Гледајте сада, зашто на обали тако мало кише пада“.

Наједанпут се бистријој деци отворише очи.

На источној обали „далеке земље“ је линија, која пока-зује морску дубину од 200 метара далеко у мору, код пустиње на југу баш уз обалу. Ветар дакле дува већином са северозапада и не да облацима да се на источној обали дигну над висоравни.

Други ученик размишљао је: „Над пустињом се диже топао МАН а са севера струји овамо хладнији морски ваздух .

А трећи: „Такође по линији дубине око _ Балеарских острва види се јасно, да ветар долази са северозапада“.

Фину рефлексију показао је трећи: „Кад би морски та

ласи ударали источну обалу, не би могла ту велика река 'Ебро да направи делту“. „Сасвим тачно“, рекох ја. Немирно море не трпи ситан и спор рад реке. На обалама изложеним бурама нема делте. Потом показах деци две слике, које нису имале да их потстакну на размишљање нити на налажење новог знања, већ те слике бејаху потврда за њихово нагађање. Модеран филм чини могућним, да се обична поштанска карта пренесе