Учитељ

Земљописна настава 49

„Ха, ускликну један ученик, онда та далека земља мора бити на западној обали Евроне. Сада су неки већ намирисали, оно што треба. Они видеше да имају посла са Шпанијом. Некима слика о борби са биковима измами радосни усклик: Шпанија!

Темељним размишљањем су деца данас стекла обилно знања о Северној Шпанији. За сутра они имају да размисле о случају, када би бравар, ткач или трговац животних намирница отпутовао у Шпанију и тамо тражио зараде. Зашто ткач не налази посла у области Мерино већ у Барцелони2 Зашто за бравара има рада у пределу где се срећу угаљ, гвожђе и море» Каква се индустрија развија где се налази цинк и обиље меса (Конзерве).

Из једнога знања сазрева друго. То је стицање знања у радној школи. Негдашње досаде наставног градива и досадне дресуре ослобођавамо се радошћу, што својом снагом проналазимо истине. У дечјем мозгу не изгледа више као у каквој телалници, у којој бројеви и имена леже разбацани тамо амо. Земљописно знање налази се у књигама, на нама

је да се оспособимо за употребу књишког знања. Ж

ж Ж

Промена освежава. Остали део Шпаније не' обрађујем по овој методи логичког извођења. Сада ја стављам у средиште домовину и велим: „Идућих дана посматрајте кухињу, подрум и улице лајпцишке и забележите све, што вас на Шпанију потсећа. Ако је могуће, донесите у школу ствари, које воде порекло из Шпаније“.

Сада сваког дана доносе деца у школу за наставу драгоцене ствари: вино, флашу малаге, неранџе, мандарине, урме, плуту, запушаче, паприку, шпанску тежину, слике из илустрованих листова, кутије за цигарете са шпанским натписима, шпанске огртаче, флашу зејтина, кутију сардина, књигу Дон Кихот, занимљиву мешавину ствари, коју ми сад решетамо и уређујемо.

Две недеље везујемо ми своја земљописна посматрања на- изучавање Шпаније, потом престављамо себи како изгледа предавање о Немачкој у једном шпанском разреду.

; 4