Учитељ

Нова „јединствена“ метода у педагогици 101

деца из сваког задатка једну пластично обрзовану затворену причицу, која добије своју нарочиту особину.

Дакле градиво се не сме понављати неупливисано, неутрално објективно; на тај начин оно губи своју душу, постаје схема, неприкосновен низ чињеница, а такав посматрач је конструисан апстрактум без меса и крви, без саосећања и темперамента. Тј. понављање не сме бити ни у ком случају механичко, једна безлична репродукција. јер дете, коме је „ново“ градиво помоћу доживљаја постало лична душевна својина, није никако подобно за то. А бесциљно и непромишљено снебивање фантазије није духован рад, као и просто препричавање, већ слободно управљање савладаног градива, уметничко мешење околног света у своју личну форму. У доживљају дете је обогатило своју слику света за извесне нове дистанције. Оно се ослобођава форме посредовања и из шареног камења саграђује своју нову кућу. Исто градиво, јер фантазија, ако хоће да буде плодна, мора имати градива, даје непрестано нове форме. Са одушевљењем и окретношћу непрестано се стварају нове перспективе једног и истог ду"шевног доживљаја. И тако сазревају за доживљај песничких уметничких дела, али наравно не морају бити генија, већ само људи који ће живот око себе и себе саме моћи упознати и разумети. ;

Као што се види овде се не заступају ранији психолошки појмови: представе, осећаји, асоцијације и асимилације, компликације и др. т. зв. елементи бивше асоциационе психологије и психологије моћи, већ је на њихово место ступио тоталитет доживљаја, који је потпуно формиран и уједињен и ношен најачим осећањем, Јер опазивши заблистале очи деце и при крају догађаја још исту мртву тишину, која се је сада прекидала једино њиховим немирним дахом, знао сам да је учитељ у дечјим душама створио једну емоционалну струју, која је у стању да понесе много више знања и градива, душевних веза или асоциација и представа, него када би се то схватило чисто интелектуално. |

Тоталитет доживљаја добија се одмах после сваког опажаја у свести. У почетку доживљајно цело може бити претходно само ефективно, потпуно смештено у лежиште осећања, одакле се доцније диференцирају појединачности, али