Учитељ

102 Учитељ

се при том никада не ослобађају директних емоционалних веза целокупног доживљаја. Доживљај дакле обухвата целокупну душу, па чак и тело, н.пр. изражајне покрете. Доживљај не пита да ли дете хоће доживети или не, он га спопадне и примора одговору, реакцији, душевном намирењу. У наведеном примеру нису виши природно-историјски закони _ као прилагођеност, борба за живот, брига за умножавање и тд. само споља схваћено и упамћено знање, већ су они унутарња душевна својина, па и да нису постали свесни. Јер деца се осећањем у међувремену преносе у биљке, камење стоје напољу на сунчевој припеци, пркосе и ветру и киши. Она су проширила своју личност према личношћу других људи, камења, биљака и т,д., пронашла заједничко између себе и спољњег света. Ово потонуће у душу других бића, које је карактеристика уметникова, према законима чистог разума потнуно је искључено, тамо може одвести само доживљај. Да резимирамо. Питање је гласило: Како треба предавати школској деци па да се деца потпуно придобију за дотичан предмет. Доказивали смо да је елементарна или сумарна обрада наставног градива сувопарна — без емоционалних топлина — метода која би служила можда највише објектив-. ном посматраоцу. На супрот овом ставили смо гледиште идеје јединства, па смо нашли да се градиво не саставља из суманада, већ да се њиме ствара једна таква целина, из блиских, хомогених чланова или комплексних делова, чији доживљај не би била у стању да разори никаква сила. Наравно дешава се и обратно да делови не буду чврсто везани у нераздвојну целину, једном речи сви са свима повезани, и онда би у доживљају могле наступити празнине. |

Али оне ће се ипак некако доградити, нпр. асимилацијом контраста међу члановима цела, које стоји непрестано у служби диспозиционалног карактета, изградиће се, у неку руку, емоционално-свесном реализацијом. Јер дискрепанција,. т.ј. оступање од структурелних слојева односно слојева целокупне свести и објективно даних дражи (као моменти емоционалних одјека) доживљују се непосредно у једној врло напрегнутој динамици. Тако су оступања, рецимо у извесним комплексним деловима наше приче, могла изазвати узбуђења