Учитељ

Нова „јединствена“ метода у педагогици 108

и напрезања готово до покретљивих појава, помичући постепено и сам склоп образаца на структурелну отиснутост, формираност укупне индивидуе. Увек се дакле специфичан квалитет једног обрасца (којих има више у једном комплексу) доживи непосредно: као јасан или магловит, отсечан или млитав односно као добар или рђав. Према томе јединство или цело може бити лабавије, нестабилно или дифузно, али и поред свега тога остаје и такво као јединство.

Докле испарчано градиво оставља за собом један низ подвојених или појединачно асоциираних представа и у сваком и најбољем случају образује суму свих анализираних делова једнога догађаја, дотле јединствено градиво оставља у доживљају његову целину, и то какве год стабилности, дакле целину, чији је степен чврстоће, међусобно повезаних комплексних квалитета у доживљају, зависан од способности ученика. Сума је непроменљива: кад јој се суманди замене новим деловима она остаје иста; цело је променљиво: ако му се чланови измењају оно добија сасвим нову форму. Сума је дакле пасивна, безживотна; цело је активно, животно. Једно доживљајно цело егзистира као таквоиу непрестаном губитку својих комплексних делова, као што живи и човек, изнурен физичком болешћу, све до свог последњег здравог органа. Сума нема, као доживљајно цело, један центрум, око којег се искристалишу релативно независни комплексни квалитети и у својој осећањима протканој заједници образују опет нераздвојно цело, већ њени делови, т. ј. њене појединачно везане представе стоје једно према другој, и, није као код цела, кад се чланови овога губе да осећа истодобно и целина, већ делови суме изумиру без знања једни других.

Да је целина целисходна и једино могућа види се и по томе што је целокупна природа такође уједињена. Нпр. човек је као и физички организам потпуно савршено јединство. Ко је у стању да одреди почетак и свршетак његових појединих органаг Сви су они зашли дубоко један у други и тако сачињавају један јединствен нераздвојан организам. И као што све функције тела имају за задатак да у заједничком раду одржавају везу целокупног органског живота, тако и све психичке функције одржавају јединство у духовном животу.