Учитељ

108 Учитељ

своје васпитанике раном и пространом саморадњом ка самосталности. Он се узда у здрав развитак своје деце, поузданости њиховог моралног расуђивања и изоштреној и будној савести. /ГТојединац се може и преварити, али је заједница увек свесна правог пута.

в. Заједнички рад.

Поред владања самим собом рад јесте то, што младеж васпитава за ваљане чланове друштва. Велики је (благослов рада за морално васпитање. Последњи и најдубљи дар развија тек заједчички рад, рад који се извршује у свести сједињене заједнице рада, и рад, који се ставља у службу укупности. У овоме смислу у нашој малој заједници један помаже другом, један потпомаже другога. Има ли се какав материјал у изобиљу, одмах се без икакве жртве даје суседу. Мучи ли 'се који друг узалуд на своме послу, прискаче. му у помоћ један од сарадника.

Али се најлепше испољавају ове врлине при практичном ручном раду, или раду у врту, у коме се оправљају срества за учење и за рад. Ту цела школа сачињава велику заједницу рада јер су све основне школе нашега града утврдиле да заједнички створе потребан материјал за рад. При овоме заједничкоме раду сваки је појединац свестан овога: ово не радиш за себе, не за награду спољашњу, то радиш за друге који после нас долазе, за укупност. _

И тако ће нам ова заједница рада исковати радну 3аједницу и уједно праву васпитну заједницу, чији ће чланови будити и неговати само морална дела: ред, уређивање џ подређивање; поштовање закона; свест о дужности и одговорносша; марљивост и продуктивност; готовост за помагање и жршвовање, и најзад оданост целе личности целини, што ће их учинити вредним и достојним члановима заједнице.

Дим. 5. Димитријевић.