Учитељ

Васпитање за заједницу 107

Али кад је неколико дана после овога један скривио, што није извршио своју дужност, онда је Хелмут изговорио класичне речи, речи које овај начин васпитања признаје за изврсне. Он се окрену ономе што је скривио речима: „Тебе ћемо ми да васпитамо!“ „Да васпитамо“ рече он. Он је мислио на уздизање, подизање до висине испуњавања дужности! Није ли то, зар, почетак грађанског васпитања 2 „Ми“ рече Хелмут. „Ми ћемо те васпитати, не само учитељ, не само казном. Ми ту, наша васпитна заједница, ми ћемо те васпитати својим непрестаним, неуморним утицајем, док се у нашем друштву не понашаш тако, како животу друштву захтева од сваког појединог члана“.

Један други пример: Отомар се тужи, како га је Ролф гурао на улици и надевео му имена. Цео је разред изрекао осуду. Али је од свих најбоље рекао Вернер: „Ролфе, тако нешто раде само мангупи улични. Па зар ти желиш да им будеш брат» Треба да се стидиш!“

(Али један порок није још учињен у нашој заједници, лаж. Можда је то стога, што се у нашем кругу може говорити слободно и отворено, без плашње и страха, можда под ведријим небом нашег братског заједничког живота не успева ова отровна биљка).

На овај начин васпитно утичу малишани и изван школе. Једнога јутра Руди сасвим охоло дође у школу са једним парчетом креде. Он је говорио: „Драги моји другови, јуче прођем једном улицом. Тамо беше један малишан, шарао је кредом једну кућу. Узмем му креду, да не би више могао да шара.“ ;

Мали васпитачи не мисле само на то, да уклоне неупутности, не, они покушавају да васпитају и врлине.

Нарочиту радост причињавају малим културним људима речи при каквој посети: „Госпођо, молим Вас, седите“, нудећи јој столицу.

Ове навике понесу деца и у родитељску кућу. То већ многи родитељи знају и школи захваљују. —

Тако деца свестрано утичу једна на другу васпитавајући се. Она вежбају владање самим собом и самоваспитањем. Учитељ је сам члан васпитне заједнице; он одступи (узмакне се). колико је год могућно раније и даље: јер он треба да води