Учитељ

УЧИТЕЉ — ЏИСГТТЕГЈ

Октобар, 1929. | БЕОГРАД | Број 2. Год. 10.

ПЕДАГОШКИ ПОКРЕТИ ОБРАЗОВАЊЕ

Вг. Марко Кретић.

Наша поратна омладина"

У вихору питања која је поратни живот избацио на површину и која су постала предмет најозбиљније дискусије, а често и жучне борбе — јавности је измакло из пажње једно веома важно и акту лно питање. То је питање наше омладине. И то је разумљиво, као што је опет разумљива она грозничава брига и страх родитеља пред неизвесношћу | будућности њихове деце. Овај родитељски страх, диктозан нагонском љубављу према деци и извесним појавама код ове, чудноватим и неразумљивим за схватање родитеља — у толико је јачи у колико цеца не показују ни мало ни воље ни разумевања за овај родитељски страх, а још мање бриге за

1) Предавање, које је г. Крстић одржао 21. маја, ог. на београд. Радио станици и које је због оригиналности мисли изазвало живо интересовање у јавности, те сматрамо за потребно, да са садржином истог упознамо и читаоце „Учитеља“. Нама су, у нашој књижевности позната свега два рада веће важности по овоме питању—двају упј авитеља учитељских школа: прво у коме се послератна омладина осуђује и друго, г. Крстићево, у коме се полаже велика нада на. послератну омладину и у коме се она правда за своје поступке. На страни, нарочито у немачкој литератури, испуњени су овим питањем читави часописи најбоље врсте, као што је на пр. де Егглећипо у Лајпцигу, чији је сарадник и Е. Шпрангер, чувени намачки педагог. Они као и г. Крстић полажу велику Малу 5 ОЈ што је сасвим оправдано.

Ур.