Учитељ

Теорија инстинката у психологији 13

чуђење; одвратност — гнушање; позитивно и негативно самоосећање — гордост и потчињеност; родитељски инстинкт — емоција нежног осећања; борбеност — срџба. Инстинкти _ пак, исто тако значајни за живот појединаца и за заједницу, али чије су емоције мање специфичног карактера јесу: инстинкти храњења, грађења, сакупљања, полни и друштвени ИНСТИНКТ. _ а

ИСТОРИЈА НАСТАВЕ

Историја земљописа као наставног предмета.

бизтау Визећ.

Тешко је са сигурношћу утврдити, када је географија постала предметом школске наставе, у каквом је опсегу учена и по каквој методи. Једно је извесно, да учење земљописа, као наставног предмета, не корача упоредо са његовим знанственим развитком. Јер и ако географија као наука, има у Питеју, Страбу, Плинију и Птоломеју своје славне представнике, и ако су је у средњем веку Арапи дигли на лепу висину, изгледа, да у школама онога доба не заузима оно место, које јој по њеној научној вредности припада. Па чак ни у ХУ веку, када су начињена епохална открића, која су: знатно проширила земљописне појмове, не цени се географија, као школска дисциплина, онако како она то заслужује. Реформатори, додуше, нису били без разумевања вредности земљописа у школској обуци, али тадашње скроз религиозно расположење времена и обновљено вредно студирање класичких језика заузима скоро све часове учења у ХУМ. веку и од чувених педагога онога времена: Штурма, Троцендорфа и Неандера само последњи признаје једну већу потребу учења земљописа. Неандеров земљопис, који је штампан 1583. године у Ајслебену, показује још потпуну зависност од извештаја старих, а топографија је код њега само једно чисто набра-

јање историских нотица, које он износи са већом или мањом 8