Учитељ

Историја земљописа као наставног предмета 17

Међу људима, који су радили у смислу Гатерерових принципа, нарочито се истиче Хердер. Одушевљен Кантом саставља он одличан говор „о примљивости, корисности и дужности географије.“ Хердер захтева, да код учења географије физичка географија дође на прво место, затим указује и на значај географије за остале науке, а нарочито за историју.

„Шта вреди ученику ако зна шта се догодилор.“ Тек помоћу географије биће му јасно, зашто је овај, а не који други народ, ову, а не коју другу улогу играо на овој а не којој другој позорници наше земље, и зашто су знања и култура, открића и вештине пошле баш овома не којом другом стазом. Географија је база историје, а историја није ништа друго, до географија времена и народа стављена у кретање. Ко учи једну без друге, не разуме ни једне, а ко обе презире, тај треба као кртица да живи под земљом, а не на земљи. Зато је срећан онај, коме географска настава није само испунила памћење, него му је образовала душу и отворила дух“. — На другом месту каже Хердер; „Мисирски коњ, арапска камила, африкански лав, американски трговац итд. значајни су символи и прте у грбу појединих земаља од променљивих граница, које може да промени ма који варљиви мир, а можда и први нови рат“. У

Али највећи напредак показује географска наука и географска настава на почетку 19. века. За овај су период везана имена Александра Хумболта и Карла Ритера. Хумболт је у свом „Козмосу“ приказао земаљске природне појаве, као један строги природни законски систем од узрока и учинака, дакле строго научно, у колико је то било могућно до средине тога века према мери познавања природе.

Хумболт ствара најбоље мапе; он је оснивач науке упоредних узвишења; његова математика и хипсометрична одређења створили су му могућност, да удари темељ за географију биљака; његова мапа централне Азије даје рељефу великог континента један потпуно нови, по главној ствари још и до данас очувани обик. Са Леополдом Бухом крчи он пут учењу о вулканима. Својим изотермама присиљава он, тако рећи. саму природу да открије узроке сметању и овај његов најдуховитији проналазак није утицао само као светлост у подручју науке о времену, него нам је очигледним