Учитељ

18 Учитељ

ПА А О ЕЈ

4 --

узношењем учинака природних снага унео у земљописну наставу један читав низ физичких слика земље“.

Величанствени полет, којим је Хумболт обухватио при: родна знања у њиховој целини, јавља се и код Ритерове 06раде географије као знања. Већ пре појаве „Козмоса“ изнео је он 1804. год. у предговору свога првог дела о Европи чисто и јасно идеју, чије је реализовање начинило његово име бесмртним: географија мора бити избављена од обраде без духа, које се састоји само из неутешно нагомиланог набрајања имена и бројева. Из празне гомиле делова мора да се роди стварности одговарајућа, пуна живота целина; из досадног описа земље има да постане једна права наука, коју ће у свом узрочном односу оживљавати дух који испитује и фантазија која даје живота. „Ја сам покушао“ — каже он о оном младалачком, али врло значајном покушају — „ако се смем тако изразити, да географију начиним прагматичком. Земља и њени становници стоје у најтачнијем споју промена и један се део без другога не може верно приказати у свима својим односима. Земља утиче на своје становнике, а становници земље на њу“.

Хумболт и Ритер су творци новијег научног земљописа.. Ритер је изложио највећи део својих истраживања у величанственом, али нажалост недовршеном делу „Земљопис у односу спрам природе и историје човечанства“.

„Ако — каже Ритер — узмемо, да земља није један без-

животан, мртав агрегат једне неорганске природе, него не-

беско тело, које је истински и право организовано и носи у себи животне клице за даље развијање и напредак кроз стотине и хиљаде година, тек оваквим схваћањем добија географија своје јединство, тек ће тиме постати једна целина; тек ће тако постати способна за систематско приказивање и развилак свог великог система; тек ће тада постати знање за образовање човечјег духа нужна веза у систему наука.“

Међу људима, који су Ритерове идеје даље развијали, заслужују да буду споменути нарочито: Рон, Фогел, Даниел идр.

На крају прошлога века нарочито се истичу У покушајима да Ритерове идеје што верније реализују, и то са успехом, Вагнер, Кирхор и Енгл. За, примање географије у круг школских знања и за цењење њене педагошке вредности биле: