Учитељ

Модерна минхенска школа 193.

нарочитој радионици; четири часа из рачуна и практичне геометрије а добра половина времена посвећена је тако рећи продуктивном раду. За девојчице распоред је готово исти, само што се њима предаје и специјална настава из домаћинства.

Ученици осмог разреда минхенских школа морају да проведу 6 месеца у столарској радионици и 6 месеца у једној другој радионици. Технологија најпотребнијих сировина (нарочито дрвета и гвожђа) изучава се упоредно са практичним вежбама и технологијом алата. Циљ тих радова у радионици није да припреми за један специјални занат, већ да се развије ручна способност, да се пробуди љубав за техничким радом, да-се деца навикну на тачност а нарочито на поштовање заната.

Рад у радионици тече по овим принципима:

1. Сваки модел даје се у руке сваком ученику, да га проучи до ситница према принципима индуктивног метода.

"2. Предмет за израду црта се по скали 1: 1.

3. Пошто се предмет нацрта, ученик га израђује а наставник му показује једну по једну фазу израде.

4. На цртежу се означују и различити алати, који се употребљују и дају се обавештења о њиховој технологији.

5. На технолошке одлике материјала за израду указује се онда, када се врши испитивање модела и израда предмета.

6. Сваки ученик има своју раденичку књижицу у којој бележи: предмет који израђује, његову меру, вредност материјала, утрошено време, вредност израђеног предмета итљд.

За овај курс ручнога рада још у почетку било је предвиђено 6 часова недељно, чему је додаван и 1 час за цртање, али кад је осми разред постао обавезан и кад су уведена лабораторијска вежбања, радионици су посвећена свега 4 часа и 1 за цртање.

У свакој радионици постоји нарочита уредба о реду и дисциплини, упуства о материјалу, раду на тезги, главним алаткама ит.д. За шест месеца предвиђено је у столарској радионици 15 а у оној другој 12 вежбања. Даровитији ученици израђују поред осталог и извесне специјалне радове (пепељару од метала, угломере ит.д.).