Учитељ

Наша поратна омладина 89

рок. Наши родитељи пате од болести слепила одговорности Они се не труде, да испитају своју савест, да би пред овом примили свој део одговорности за оно за шта оптужују своју децу. А одговорност је велика. Не само родитељи-физички радници. којима преостаје мало времена да би се посветили васпитању своје деце, већ такође родитељи чија култура и професија омогућавају ово — најмање пажње поклањају «својој омладини. У лудој поратној трци за богаћењем, људи су напустили своје домове, изашли на улицу, завукли се у биро-е, у клубове и т.д. Живот је пренешен у кафане. Највећи део времена проводи се тамо, у разговорима пословним · или празним ћаскањима. За кућу, за породицу резервише се само мали део времена. Она је последње уточиште. Природна конзеквенца оваквог живота родитеља јесте наклоност омладине ка лежерном, удобном животу. И она тражи и налази себи задовољства на улици, у биоскопу, дансингу. За разлику од прератне омладине, данашња није пријатељ кафанског живота. И то је позитивна одлика. Па ипак су родитељи незадовољни и тешко праштају својој деци њихове мане, а познато је да одрасли детету најмање праштају оне слабости, од којих они сами нису слободни.

Ово незадовољство родитеља, поред општих узрока о којима је напред била реч, потенцирано је једном опасном заблудом коју је створила сама школа. То је заблуда о ин'"телектуалној инфериорности данашње омладине. Ово тврђење базира се на факту, да омладина не показује ни довољно воље за рад у школи ни довољно психичких диспозиција за успех у раду. Ово последње тврђење треба одмах одбацити јер није ничим доказано. Може се говорити једино о томе да се у средњим и вишим школама налази велики проценат кандидата, који по својим интел. диспозицијама не би тамо били да су владале нормалне прилике.

Међутим губитак огромног броја интелектуалаца у рату као и проширена државна територија диктовали су форсирано попуњавање празних и нових места у државној администрацији. То је изазвало укидање потребног цензуса за напредовање у школи, чега је логична последица стварање квалитативно слабијег кадра. И не само то већ је из стварних, а често из личних разлога, ступио у државну службу. велики