Учитељ

186 Учпитељ

Осим ових инстиката који имају своје јасно одређене специфичне емоције, има још неколико чије су емоције мање одређене, али који су не мање важни у животу јединке и друштва.

Друштвени инстинкт, заједнички је људима и многим вишим и нижим животињама, и у вези је са инстинктима позитивног и негативног самоосећања; јер само бивање у друштву није довољно да се инстинкт задовољи; човек хоће да је у томе друштву и примећен и да друштво признаје његову вредност. Тај инстинкт, као и сваки други, има и свој биолошки значај: узајамна помоћ и одбрана у борби за опстанак. — Сакупљање је такође инстинктивно и заједничко људима и животињама, а и дечје сакупљање марака, слика и Т. д. исто је тако инстинктивно. Из овога се инстинкта временом развија штедљивост, а из претеране гратификације његове, и жеље за поседовањем, грамжљивост, себич"ност и тврдичење.

Код полног или сексуалног инстинкта важно је истаћи везу која постоји између њега и емоције нежног осећања. Ова веза омогућава да предмет сексуалнога импулса постаје у исто време и предмет емоције нежног осећања, те се тако омогућава сарадња између мужјака и женке потребна ради успешнијег одгоја порода.

Конструктивни инстинкт, или инстинкт грађења, такође је заједнички људима и животињама, а код деце се манифестује у виду разних игара.

Педагошка вредност ових урођених склоности очигледна је. На њима се мора оснивати све васпитања, јер никада врлина неће бити тако дубоко укорењена, као кад ј0] се корен налази у самој дечјој природи. Не може се васпитавати „с поља“ већ се само може развијати и упућивати у жељеном правцу оно чиме нас је природа већ обдарила. Ове урођене склоности морално су неодређене, ни добре ни рђаве. Али оне су „сирови материјал врлине и порока“, и од правца који им ми будемо дали, зависиће и њихов морални смисао.

Боривоје Недић