Учитељ

Д-р Фридрих Дитес 187

у___________________ИСТОРИЈА ВАСПИТАЊА И НАСТАВЕ

Д-р Фридрих Дитес

— О стогодишњици Дитесовог рођења —

„Ретко је било наставника, који је за живота био код немачког учитељства толико признат и толико вољен као рг. Епедатисћ Ршез. Срчана борба против свих непријатеља прогреса и културе, неустрашљиво иступање за слободу народне школе и за учитељски сталеж, карактеришу довољно његов живот, превећ богат борбама“. — Тако отпочиње А фич свој чланак за успомену на стогодишњицу Дитесовог рођења у »АПсетете Решвеће Гећгегхенипо« („Општем немачком учитељском листу“), од 19 септембра ове, 1929 године, бр. 38 (стр. 763—764).

„Као гласник, који труби поклич за борбу, иставља се Дитес увек као противник господарења над народном школом попова и еснавд... Ко хоће да уздигне школу мора уздићи учитељски сталеж, а пре свега му збринути ведро и весело духовно расположење; то се пак може мати само онда, кад се додели учитељству онолики утицај на школу, колики му је дат самим школским приликама и односима. ..„Неуморан б6орац за народну школу, на добро целог народа... свега се живота свога паштио Дитес, да изгради Педагогику као независну, самосталну науку“. — Овако се изражава о Дитесу НП. Вирфел један из табора оних који нису дитесовци, у другом _ чланку о стогодишњици Дитесовог рођења (у истом часопису стр. 761—768). |

„Када Дитес утврђује задатак Педагогике, да она има. идеју о човечанству да изрази чисто и потпуно, да оне клице, које спавају у сваком човечјему чеду, пробуди и развије их по непоколебљивим природним законима о развићу, еволуцији, и да дете сачува од погрешних путова, — онда се у томе може видети као неко предосећање онога, што данас заступа Ернст Крик, у својој „Философији васпитања“... А када Дитес захтева, да научне духовне тековине има педагогика да учини народу приступачним, али никада као служавка, већ као засебна господарица, тј. као засебна наука онда се мора признати, да је Дитес, још у своје време, поставио једно начело и један захтев, које данас истиче педа-