Учитељ

Д-р Фридрих Дитес 189

теља уздигао до педагога научара светскога гласа, којег је учитељско удружење у Лондону изабрало за свог почасног члана, исто и у Палерму инталијанском, а на међународној изложби у Чикагу у Америци, био де наименован за почасног претседника у одељењу за васпитање, откуда је добио и

ванредно лепу диплому, итд. Дубљи узроци овом великом његовом успеху находе се

у овим околностима у којима је се Дитес развијао: (а) Првом прво, што је био сеоско дете, из саксонског села Ирферсгрина, по рођењу крепко и природно, са нормалним природним даровима; а које је, у сеоској разноврсној природи, провело прву младост и напајало душу непосредним утисцима из велике природе, ведрим, реалним и јасним. — (6) Друга је била срећна околност за његово духовно развијање, што му је прво школовање, све до одличног свршетка учитељске школе (1848), текло нормално а код добрих наставника. (в) Трећа му је срећна околност била, што је одмах по свршеној учит. школи отишао у сеоску школу за привременог учитеља, где је текао драгоцено практично искуство педагошко, које ће му доцније послужити као најдрагоценија подлога за даље, више, педагошке студије. — После две године учитељевања одмах је положио и практични учитељски ис пит. — (г) Четврта му је срећна околност била у томе, што је по положеном практичном испиту учитељском, са знатним практичним искуством педагошким, ступио на лајпцишки универзитет, где је (1850—62) студирао: математику, природне науке, историју, философију, педагогију и живе стране језике, — а не теологију, како је у оно време био обичај за оне који се спремају за наставничку службу, или филологију са латинским и грчким језиком, како је и у овом погледу био онда обичај. — (д) Пета му је необична околност била у томе, што је по завршетку четири универзитетска семестра (две године) положио ректорски испит; али којим се није хтео нарочито користити, већ се поново вратио у учитељску службу, у којој је остао, у разним местима (варошицама и варошима) још 6 година (до 1858). Ту је сад на примени про- | "ширивао и подубљивао прво стечено знање на универзитету и везивао га за школу и рад у њој, а и штедео пару по пару,

да би могао продужити и даље универзитетско школовање. — (ђ) Шеста му је била срећна, и пресудна и та околност у

духовном развијању његову, што се, сада, пун зрелог педа-