Учитељ

Д-р Фридрих Дитес 191

сталности: ни школи, ни учитељству, ни настави. — Да нису постали противници, зацело би се допуњавали. Али те судби-

не нису били ни њих двојица, а још мање њини приврженици.

Пре но што пређемо на излагање Дитесове борбе са клерикалством и хербартијанством, потребно је да се овде, потпуности ради, изложи педагошка литература коју је дао Дитес. — Његови књижевни радови многобројни су. Они отпочињу још са 1853 годином, кад му је било тек 24 код. 10 су ови: »Разг тепзсћисће Веоиззет је е5 рзузћојовзсћ 21 егКатеп чипа радасоввећ, ама еп зеј« ( Човечја свест, како се психолошки објашњава и педагошки развија, 1853), и »Разг Аезћензсће, пасћ зепет етгеп тНсћеп Стипауезеп ипа зепег радасогасћеп Ведешипр« (Лепота, по суштини и педагошком значају, 1854). Обе је ове расправе израдио 1851 и 1852 год. за време првог двогодишњег студенствовања на лајпцишком универзитету и обе су му биле награђене (а штампане су 1853 и 54 када је по други пут био учитељ). У оба се ова делца, а нарочито у оном првом, налази програм Дитесовог целокупног рада, као будућег великог педагога. Даљи се његови књижевни радови нижу овим редом: „Обет КеПргоп ипа гтећотдзе Мепсћепђиипр“ (О релагији и религијском људском васпитању, 1856), у ком делу износи Дитес слободоумне своје мисли о религијском васпитању, сматрајући само ону побожност као праву, која потиче из моралних осећања. — У идућем делу »Маћитећге (е5 Мотапзсћеп Етлећипг« (Наука о моралу и вештина моралног васпитавања, 1856), износи Дитес своје погледе о моралном васпитању. — У делу Стипаг155 Фег Егмећипе ипа ЏОпеегпсћЕзећге (Основи васпитања и наставе, 1868), излаже он укратко целу васпитну науку, где се налази почетак његових најважнијих књижевних радова за време директоровања у Педагогијуму, који су му стекли светскога гласа. А то су ови: »Саезсћећеће Фет Етлећитд ита дезг Отееттсјм з« (Историја васпитања и наставе 1870); »Ртактзсће Гофк« (Практична логика 1871); "»Ђећтђисћ, дет Рзусћоофе« (Психологија, као уџбеник, 1872); »Метофк дет УоПсвстле« (Методика основне школске, 1874); доцније је сва ова четири дела скупио у једно велико и назвао га »зсћие дер Рададодк« (Школа педагогике) 1880 год.. већ у трећем издању. —