Учитељ

234 У ши тељ

користи за наставну и васпитну праксу и за сам практични живот од правилног испитивања дечје интелигенције. — Један од првих резултата овог испитивања и мерења је одвајање деце слабијих духовних способности у нарочите школе и заводе. Тиме се распоређују разреди са нормалним радом и ослобођавају заостале и глупе деце. Просечно обдарени ђаци у разреду напредују без сметњи и препрека, јер се учитељ више не задржава на слабоумној деци. У оделењима пак за заостале и назадне ђаке настава се подешава према њиховим духовним моћима, те им се не стављају задаци, који очи не би могли понети. Даље, ова су испитивања дечје интелигенције омогућила издвајање нарочито обдарене деце у специјалне разреде. Таква деца за краћи период времена прелазе наставне програме, те се постиже економија у времену и материјалним издацима на њихово школовање.

Нарочита важност мерења и испитивања интелигенције деце и одраслих истиче се при избору позива и професионалној оријентацији. Интерес је појединца колико и целог друштва да свака особа нађе свој пут у животу, тј. да се ода оном позиву, за који има највише подобности. А то ће се постићи тек онда, када се правилним методама утврди код сваке особе потребан минимум одговарајућег степена интелигенције за извесно занимање.

Метода, којом се мери и испитује интелигенција, јесте метода тестова (питања). Творци ове методе су чувени француски психолог Бине и његов одлични сарадник лекар Симон. Та метода раширила се по свима културним земљама Европе, а нарочито у Северној Америци. Тамо је она, усавршена од многих педагога и психолога, нашла примену на широким областима не само школског већ и практичног живота. Чак и регрутовање америчке војске врши се помоћу методе тестова. — -

Постанак саме методе, начин, избор и примена тестова, одређивање година интелигенције све је то изнето у концизној и јасној форми у овом спису.

Бине и Симон су на захтев француске владе предузели да испитују абнормалну децу. Методу, којом су се они служили при овом раду, применили су у главном доцније и на нормалну децу. Разлика је била само у томе што су тестови удешени за млађу нормалну децу, примењивани на старију ненормалну децу.

Број тестова, који су Бине и Симон употребили, износи близу 60. Помоћу њих се тражи од детета да изврши неку радњу, или се питањима доводи у такву ситуацију, где треба да се одлучи. Реч је о малим практичним проблемима, које "живот изобиљно пружа, а не толико о дечјем знању. Тестови