Учитељ

Хроника 239

предратне Србије, од свога оснивања па све до рата, била је на завидној висини и по квалитету својих ђака, још и више по квалитету својих наставника. И ако су резултати те школе на пољу основне наставе, као и у ширем културном погледу били врло добри, учитељство је, ипак, спонтано, осећало извесне празнине у свом стручном и општем образовању и одавно истицало потребу, да се образовање учитеља појача и прошири, ови захтеви подвучени су још јаче после ратова, кад је, силом ошнштих тешких послератних прилика, учитељска школа доживела декаденцију и у погледу ђака и можда, и више у погледу својих наставника.

Нови закон о учит. школама, дакле, одговара не само тежњама учитељским, већ и тежњама и духу времена.

Дуже основно школовање, које ће се, свакако, и у нас завести и, уз то, сложенији данашњи социглни односи налажу да се нова учитељ. школа подигне. Јасно фиксирани услови у закону: ко све може постати професор учитељскихшкола, где ће се и када моћи основати учитељске школе, посредно одржавају једну тачну мисао: да је учитељ народне школе фактор несумњиве вредности и значаја.

Нама је драго и такво признање, јер нас подржава у вери, да ће се то признање изразити и у погледу материјалном кроз нови закон о народним школама а који- се нестрпљиво очекује...

– ОА

=

Закон о уџбеницима. — У комплексу питања и проблема који се јављају новим школским законодавством, постављено је и питање школских уџбеника за све типове школа и школске предмете сем универзитетских уџбеника. Питању је дато решење законом, што значи да му се признаје пуна важност и озбиљност.

Главни принцип новог закона о уџбеницима од 27 септ. 1929 су: конкурс и државно монополисање школских уџбеника, Одабирање уџбеника путем конкурса имали смо и ранијих година; монополисање, пак, долази кго новина. Што се тиче уџбеника за основне школе, примена овога закона извршиће се кад буде донесен нов наставни план и програм, наравно, у вези са новим законом о народним школама.

Тенденција да се школско законодавство унифицира за целу земљу неминовно је изазвала и ову тенденцију за уни-

_ фикациом школских“ уџбеника. Уџбеници су поред живе речи

и експиримента врло важне чињенице за наставу уопште. И ако се узме као тачно оно што је казао г. Шевић у књизи „Јединствена школа“, да се „ради на томе, да се од јединствене организације дође до јединства образовања, до једин-

-