Учитељ

ДЕЧЈА ДРУШТВА 169

О И а 0 ==

интернационално осећање. То је осећање нашло израза с једне стране у све чешћем приређивању интернационалних научних, уметничких и привредних ковгреса, с друге у оснивању извесних _ дечјих и омладинских друштава, као што су, на пр. Друштво подмлатка црв. крста и разна спортска друштва, која поред других задатака имају за сврху и духовно зближавање деце и омладине разних народа. МИ баш зато што је интересовање за дечја и омладинска друштва данас живље него раније и што је број таквих друштава данас већи него пре, већа је и потреба размишљања о разлогу њихова постојања и о начину њихова уређења. : Са питањем о потреби оснивања дечјих друштава у те сној је вези и питање о могућности таквих установа школског живота. О том питању постоје два схватања. На основи познавања дечје природе, једни држе да су дечја друштва, а нарочито ако се мисли на децу ниже основне школе, немогућна. Деца су од природе себична, и њихово социално осе“. ћање је веома слабо развијено. Осим тога деца су нестална, њихово је интересовање увек везано само за потребе тренутка, она нису у стању да дуго у свести држе претставе о потребама будућности. Због свега тога, тврде заступници овог схватања, ниједно дете неће радо жртвовати своју личну слободу хтења и делања ма како узвишеним потребама неке заједнице. Други, опет, налазе да нас чињенице искуства уверавају да су дечја друштва могућна. Дечја друштва већ постоје, нека су, на пр. скаути и Подмладак црвенога крста разграната по свима школама и по свему свету. Како можемо, питају се они, сумњати у могућност постојања онога што већ постоји» - , Питање је сад, које је од ова два гледишта тачно. Иако не сумњамо у могућност дечјег удруживања, ми се ипак не можемо сложити са разлозима другога гледишта. Из тога, што нека дечја друштва постоје по форми, ми не можемо закључити да су могућна и права дечја друштва. Потребно је, дакле, да би се питање о могућности дечјих друштава, расправило како треба, пречистити најпре појмове: друштво, удружити се итд. Све што носи име друштво и што има спољашњи облик друштва не мора бити и у суштини друштво. Друштва се код одраслих не оснивају никад по ко-