Учитељ

Формални ступњеви 269

раставе појмовно што оштрије, и да правилне односе међу њима даду у извесним психичким законима. Тако постаје општа психологија као наука, једна апстрактна, безопажајна наука. Колико се она од фактичког живота удаљује, показује позната чињеница, да нико из ње не може да обогати своје практично познавање људи. Ту ће учинити бољу целину свако добро песничко дело, јер нам очигледно доводи пред очи целе, нераскомадане душе. Наравно ко цени опште важеће, законито као последње и највише, мора да дође до безусловног потврђивања формалних ступњева, који нису ништа друго већ примена упознатих психичких закона у области наставе.

Какав ће став насупрот да заузму присталице органске слике света, биће јасно из поступка Леноре Кин из једног психолошког испитивања жена. Она разликује три типа жена, које обележава као жену-штоватељку, жену-мајку и жену-сестру, које види оличене у Бетини Паули Модерзон-Бекер и Елизабети Ферстер-Ниче. Овде свладавање појава помоћу типова блиских животу, који се добијају, кад се с пуно љубави удубимо у конкретне догађаје; тамо загосподаривање на појавама помоћу појмова. Ово органско схватање душевног живота је главна ознака школских реформатора. Тако може Ернст Линде, који је наклоњен органској слици света, али није безусловно потпао под њу да пише у антитези: „Теорији шупљих образа, која побољева од бледоће мисли стављам насупрот свеж, цветни живот. Овде се поглед не упире у апстрактне, неопажајне законитости, већ у нераскомадано, живо цело, које се конкретно даје саосе_ћајном посматрачу. Само из овога схватања могу да потеку струје, које се испољују у покрету за завичајност, у тежњи за уметничким васпитањем, у педагогији личности. Оно се одликује срдачним уживљавањем у дечју душу, посматра с пуно разумевања правце дечјих најизразитијих интересовања, њихово типично држање према околини, њихов свеж и несаломљен нагонски живот, па онда мора нужно, да отклони строго духовно воћство, да забаци строгу артикулацију наставног градива.

Ако испитамо оправданост оба окарактерисана гледишта, није тешко доћи до закључка, да ниједно од њих није у праву, чим иде за апсолутним важењем. Механичка слика света доводи до прецењивања технике. МИ имају заиста све области људског пословања техничку страну, али ниједно не утиче потпуно у тех-