Учитељ

212 Учитељ

Али ако би когод хтео да тврди, да је могућно свима учитељима , М,

да схвате објективну психичку законитост без посредовања на-

уке, тај би морао да буде слеп за све фактично.

Ако смо апсолутне противнике формалних ступњева повратили у њихове границе, предстоји нам још, да и безусловним присталицама теорије ступњева покажемо њихове границе. И овде могу да нам Линке-ова разлагања пруже драгоцен стуб. Научни закони, па и они од оне врсте, на којима почивају и формални ступњеви наставе, не казују никад, шта треба човек да ради у ближим околностима, па ма какве оне биле. Ни математика ни механика не пружају директне прописе, како треба да се опходимо у једном одређеном случају, већ се ови прописи изводе увек тек пошто се узму у обзир ближе околности. На пр. механика не каже: Ако пупаш, а при томе хоћеш коју му драго мету да погодиш, управи цев свога оружја под углом од 20 укосо горе. Тако удобне прописе не може ни једна механика па даде.

Слично је и с психичким законима. Ни на њима не можемо изградити правила педагошког поступања, која би одговарала | за ма који му драго случај; правило, којега би се само строго морали да држимо па да с неизоставном сигурношћу постигнемо наставни циљ. У овом удобном смислу нема методе, која би имала опште важење. Претпоставка за разумевање теорије ступњева "јесте дубоко продирање у психолошко значење сваког појединог ступња. Та теорија тражи при примени ступњева брижљиво узимање у обзир свих околности, које одређују ток процеса учења. То су, осим психичких закона, који имају опште важење, пре свега особеност градива и индивидуалност ученика, можда још боље речено: индивидуалност разреда. Ту дакле треба да са законима мисаоно израженим сарађује и педагошки поглед способан за уживљавање, то је место, где се механичка слика света треба да употпуни органском.

И једно друго место чини споменуто употпуњавање потребним. Две наставне јединице, које показују исту формалну грађу, могу уза све то, да у основи буду различне, и да делују различно; једна сухо, празно, трезно, бескрвно и безбојно, друга делује живо, одушевљава, подстиче, пуна је свежег, веселог рада. Узрок је у томе, што једна није изашла из формалног изтграђивања, док га је друга окружила цветним животом. За ово