Учитељ

274 Учитељ

гућавају друштвени живот, и, што нас овде непосредније занима, оне управо чине основ и омогућавају свеколико васпитање. Ове склоности јесу: поводљивост (сугестија), саосећање (симпатија), подражавање (имитација) и игра. Прве три чине једну везану целину за себе и имају извесне сличности, па ћемо, према томе, најпре њих да размотримо.

Сваки од ова три процеса — поводљивост, саосећање: и подражавање — обухвата најмање два лица, једно активно (агенат) а друго пасивно (пацијенат). Исто тако, у сваком од ових процеса, умна стања пацијента изједначавају се у неколико са умним стањем агента. Према томе, то су и три врсте умне интеракције, или духовног утицаја, једне особе на другу:

а) когнитиван, где се извесне мисли, идеје или веровања изједначавају, Т. ј. пацијенат мисли или верује оно што му агенат саопштава, — сугестија, поводљивост;

6) афективан, где се осећања изједначавају, — саосећање, симпатија;

в) конотиван, где се радње, или телесни покрети, изједначавају, — подражавање, имитација.

Као што се види, ова три начина умне интеракције одговарају трима основним облицима свесних појава уопште: осећају (одн. опажају), осећању и хотењу.

Сугестија, која може бити различитог степена јачине, минимална, као она којој је подложен просвећен човек у будноме стању, и, максимална, она којој подлеже, на пример, хипнотисани пацијенат, — мора се дефинисати једном широком дефиницијом, која ће обухватати све случајеве. Зато Макдугал предлаже овакву дефиницију: „Саопштавање извесног суда од стране агента пацијенту, с резултатом да овај тај суд прими, или усвоји, ако и нема логичних разлога за то“, —- дакле, прима се неосновано, без размишљања, некритички. Намеће се питање када је човек највише подложен сугестији, од чега зависи јачи степен поводљивости, и Макдугал одговара:

а) од извесних изванредних абнормалних душевних или телесних стања, као н. пр. у сну, заморености, хипнози, хисторији и Тт. Д:;

6) од количине систематски сређеног и организованог знања;

в) од ауторитета оног који сугерира;

г) од релативне јачине инстинката позитивног и негативног самоосећања.

Остављајући на страну прву, патолошку, околност, јасно је да ће мање бити подложан утицају сугестије онај који је о стварима добро обавештен, који зна, чије је знање: